Letonski ministar spoljnih poslova: Rukovodeći položaj u NATO treba da pripadne zemlji koja ulaže u odbranu

RIGA - Letonski ministar spoljnih poslova Krišjanis Karinš, koji se uključio u trku za sledećeg generalnog sekretara NATO, smatra da bi taj posao trebalo da pripadne nekome iz zemlje koja izdvaja novac u odbranu.

"Letonija je ove godine uložila oko 2,4 procenta svog BDP u odbranu, a u naredne tri godine izdvajaće do 3 procenta", rekao je Karinš za podkast portala Politiko.

Nekoliko evropskih lidera izrazilo je interesovanje da preuzme dužnost šefa zapadog vojnog saveza nakon što je sadašnji generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg najavio da će se povući na kraju svog mandata koji je produžen do oktobra ove godine.

Pored Karinša kandidati su i estonska premijerka Kaja Kalas, koja bi mogla da postane prva žena na čelu NATO i odlazeći holandski premijer Mark Rute koji je takođe potvrdio da je zainteresovan za tu funkciju.

Iako se Rute smatra vodećim kandidatom, on se suočio sa kritikama jer Holandija nije ispunila cilj koji je postavljen u okviru Alijanse da svaka zemlja izdvaja dva odsto bruto domaćeg proizvoda za potrebe odbrane.

Izdvajanje Estonije je premašilo tu granicu još 2015. godine, potvrđeno je u NATO, a Letonija od 2018. godine doprinosi odbrani sa više od dva odsto svog BDP.