Gardijan: Postoji realan rizik od sukoba na Zapadnom Balkanu ukoliko se ne primeni Briselski sporazum

LONDON - Ukoliko se Briselski sporazum iz 2013. konačno ne primeni ove godine, rizik od neizbežnog sukoba je realan, piše britanski gardijan uz ocenu da bi to izazvalo dalekosežne posledice, ne samo u smislu nove izbegličke krize.

Britanski list u analizi aktuelne političke situacije na Zapadnom Balkanu pod nazivom "Evropa bi trebalo da učini više", navodi da su odnosi Prištine i Beograda, za koji tvrdi da "uživa entuzijastičnu podršku Kremlja i koji odbija da prizna nezavisnost Kosova", najgori u poslednjih 20 godina.

Kako se navodi, prošlog meseca su lokalni sporovi doveli do toga da su nakratko podignute barikade u najsevernijem delu Kosova, koji čine uglavnom etnički Srbi, a kapacitet Evropske unije da posreduje, komplikuje zavisnost Srbije od ruskog gasa i odbijanje Beograda da uvede sankcije Moskvi.

List podseća da je poslednji samit EU-Zapadni Balkan održan početkom decembra prošle godine u Tirani početkom decembra bio prvi samit održan u regionu čije stanovništvo, teži da pripada briselskom klubu, "ali je počelo da sumnja da će se to ikada desiti".

Taj gest, sa konkretnim merama poput uključivanja u Erazmus program EU, – dobro je prošao, navodi list, uz podsećanje da je albanski premijer Edi Rama konstatovao da se "stvari menjaju", dok su drugi lideri pozdravili "nov način razmišljanja".

Nekoliko sedmica kasnije Bosna i Hercegovina dobila je status zemlje kandidata za članstvo u EU, piše Gardijan i konstatuje da je nasuprot zamoru od proširenja EU, koji je nastupio poslednjih godina, rat u Ukrajini i pokušaj Rusije da proširi svoj uticaj u regionu na račun EU i NATO, obnovio interesovanje evropskih zvaničnika za Zapadni Balkan.

List ukazuje da je i u Bosni i Hercegovini situacija "sumorna".

"Moskva daje velikodušnu podršku secesionističkoj agendi nacionalističkog lidera bosanskih Srba Milorada Dodika. Istovremeno, Kremlj neguje bosanske Hrvate nacionaliste, koji su podjednako odlučni da učvrste i prodube etničke podele sadržane u dejtonskom ustavu zemlje. Visoki predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Šmit, kao da sarađuje na ovom planu, kontroverzno menjajući izborne zakone nakon zatvaranja nacionalnih birališta u oktobru", navodi Gardijan.

U međuvremenu, u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji, relativno optimističan samit u Tirani usledio je nakon perioda rastućeg razočaranja, pošto su pregovori o pridruživanju EU zastali.

Ovaj obnovljeni zapadni fokus je preko potreban, ali, s obzirom na mračni kontekst, potrebno je više od toplih reči, ocenjuje britanski list.

S obzirom na geopolitičke uloge i rastući uticaj kineskih investicija u regionu, EU treba da pojača svoju ulogu zaključuje Gardijan ističući da uspeh antiimigracionih, islamofobičnih partija u zemljama kao što su Francuska i Holandija znači da je proširenje na istok nerealno u doglednoj budućnosti.

"Bez pristupanja, trebalo bi ponuditi mnogo više u smislu ekonomske pomoći i većeg pristupa tržištu EU. U zamenu za napredak u pitanjima kao što su korupcija, vladavina prava i sloboda izražavanja, istinski angažovan pristup mogao bi da stvori dobru volju neophodnu za smirivanje regionalnih tenzija i podržavanje demokratskih vrednosti. Loša alternativa je dozvoliti strateški vitalnom regionu da gleda na istok koliko i na zapad, osnažujući etnonacionalističke neliberalne snage i unapređujući plan Kremlja u dvorištu Evrope", zaključuje se u tekstu Gardijana.