Milan Krstić: Izvesno da će predsednički kandidati u SAD ponovo biti Bajden i Tramp

BEOGRAD - Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić izjavio je da je, imajući u vidu rezultate jučerašnjih izbora, gotovo izvesno da cve na predsedničkim izborima u SAD 5. novembra ove godine kandidati ponovo biti Džozef Bajden i Donald Tramp.

Krstić naglašava da uvek treba imati na umu da postoje mogući faktori iznenađenja koje ne možemo da predvidimo u ovom trenutku, prevashodno u okviru Demokratske partije gde je izvesno da će vrlo ubedljivu pobedu odneti aktuelni predsednik Džozef Bajden.

"Ali gde zbog njegovih godina uvek postoji mogućnost njegovog povlačenja, bilo iz zdravstvenih razloga, bilo usled samostalne procene da, ipak, nije dovoljno vitalan da još četiri godine bude predsednik SAD. To neki liberalni novinari i politički komentatori anticipiraju kao mogućnost u narednom periodu. Tako da postoji još uvek mogućnost za promenu", istakao je Krstić.

On objašnjava da se formalno kandidati biraju tek na partijskim konvencijama koje će biti održane u julu i u avgustu.

Republikanska će biti održana u Milvokiju, a demokratska u Čikagu.

"Do tada će svi oni biti verovatni predsednički kandidati, jer tek tad postaju formalni predsednički kandidati. Na osnovu broja delegata koji su do sad osvojili i Bajden i Tramp, najverovatnije će ovi izbori biti ponavljanje 2020. godine", smatra Krstić.

On napominje da su za republikance iznenađujući bili samo rezultati u Vermontu, gde je pobedila Niki Hejli, koja se danas povukla iz kampanje za predsedničku nominaciju u Republikanskoj stranci.

Krstić objašnjava da treba imati u vidu da su istraživanja javnog mnjenja koja su prognozirala Trampovu pobedu rađena početkom godine, da nisu najsvežija, da su u Vermontu izbori otvoreni i da na njima mogu da učestvuju i demokrate i republikanci, kao da i da u toj državi, kako i u susednim Hempširu i Masačusesu preovlađuje bogatije i liberalnije stanovništvo nego u ostatku Amerike, kao i veći procenat stanovništva sa fakultetskim diplomama koji gotovo uvek glasaju za Niki Hejli.

"Mada je juče u Severnoj Karolini čak veći broj one koji imaju četvorogodišnju fakultetsku diplomu glasao za Donalda Trampa. Tako da je i to pravilo vrlo upitno od države do države, ali generalno je to populacija u kojoj je Niki Hejli imala veću podršku", ocenio je Krstić.

Sve ostalo je, dodaje, manje-više očekivano, čak je Donald Tramp ostvario i ubedljivije pobede nego što je anticipirano u nekim državama, poput Severne Karoline.

Što se tiče demokrata, Krstić ističe da Bajden nije imao ni približno značajnog oponenta kao što je Trampu bila Niki Hejli i da će njemu jedini ozbiljan protivnik biti Tramp.

"I jedan i drugi će u kampanji imati kao glavnu poruku to da su oni bolji nego što je ovaj drugi i zapravo će to biti mnogo više negativna kampanja nego pozitivna sa oba strane. To govori da će uvoditi kampanju kako su uvodili i prošli put i da će komunikacija biti na nivou na kome jeste poslednjih ne samo četiri, nego poslednjih osam godina", konstatovao je Krstić.

On kao zanimljivost ističe da se ni Tramp ni Bajden u svojim kampanjama nisu obraćali onima sa kojima su se nadmetali u okviru svoje stranke i nisu ih pominjali.

Krstić kaže da je Tramp uspeo da poveća svoju podršku u velikom broju grupa.

Kako navodi, on u nekim grupama dominira odavno, ima preko 70 odsto podrške kod evangelista, hrišćana, kod belog muškog stanovništva generalno dominira u okviru republikanske partije.

"Sada je povećao među ruralnim stanovništvom koje je njemu vrlo bitna kategorija, sada je i u nekim predgrađima. U Severnoj Karolini i u nekim drugim državama je čak i preko 50 odsto onih koji su fakultetski obrazovani, a koji se po pravilu gledaju birači koji su mu manje naklonjeni, glasali su za njega", rekao je Krstić.

On je kao primer naveo Arkanzas i Oklahomu, gde čak da oni koji su glasali za Niki Hejli na predsedničkim izborima glasaju za Džozefa Bajdena, demokrate opet ne bi mogle da pobede, jer Tramp ima ogromnu prednost.