7. mart 2024 07:23

Obraćanju predsednika SAD o stanju nacije prisustvovaće porodice Asanža i Gerškoviča, Zelenska i Navaljnaja odsutne

Izvor: TANJUG

Foto: AP Photo, Pool, File/Jacquelyn Martin

VAŠINGTON - Obraćanju predsednika SAD Džozefa Bajdena o stanju nacije večeras, osim članova Kongresa, prisustvovaće gosti čije političke probleme predsednička administracija želi da istakne.

Među zvanicima ove godine su ljudi na koji su bili pogođeni strogim zakonima o abortusu, prva in vitro beba rođena u SAD, kao i porodice istaknutih pojedinaca zatvorenih u inostranstvu.

Ela Milman i Mihail Gerškovič, roditelji novinara "Volstrit džornala" Evana Gerškoviča, koji je zatvoren u Moskvi, doći će kao gosti predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona, republikanca iz Luizijane.

Kao gost republikanskog prestavnika iz Kentakija, Tomasa Masija, stanju nacije pristustvovaće Gabrijel Šipton, brat osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, čiju esktradiciju iz Britanije zahtevaju SAD zbog objavljivanja poverljivih dokumenata, navodi Rojters.

Bela kuća saopštila da će prva dama Džil Bajden ugostiti Kejt Koks, kojoj je u Teksasu bio zabranjen abortus fetusa sa anomalijama, a koja je potom napustila tu saveznu državu kako bi drugde potražila neophodnu medicinsku negu i podnela tužbu protiv Teksasa.

Demokratski senator Virdžinije, Tim Kejn, kao svoju pratnju na svečanosti pozvao je 42-godišnju Elizabet Kar, koja je bila prva beba rođena iz in vitro oplodnje u SAD.

Prva dama Ukrajine, Olena Zelenska, odbila je poziv Bele kuće da pristustvuje Bajdenovom obraćanju o stanju nacije, najverovatnije zbog najavljenog prisustva udovice Alekseja Navaljnog Julije, koja je takođe odbila poziv, a kao razlog navela umor.

"Zbog planiranih događaja u rasporedu, uključujući posetu dece iz sirotišta u Kijevu, koja je unapred planirana, prva dama, nažalost, neće moći da učestvuje u događaju", navedeno je za Politiko iz kabineta Zelenske.

"Vašington post" navodi da je raspored sedenja, koji bi Zelensku smestio pored Navaljne, izazvao nelagodu najvišeg rukovodstva Ukrajine, jer mnogi Ukrajinci ne vide Juliju Navaljnu i druge ruske opozicionare kao saveznike u borbi protiv predsednika Rusije Vladimira Putina.

To je, navodi se, zbog opaski Navaljnog da je Krim deo Rusije, iako je Navaljni kasnije javno podržao ukrajinsku obnovu granica iz 1991. godine, istovremeno se protiveći ruskom napadu na Ukrajinu.