Dačić: Neizvesno održavanje sednice Saveta bezbednosti UN

MOSKVA - Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas, posle sastanka sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, da je održavanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i dalje pod znakom pitanja.

Kako je precizirao, postoji dogovor između velikih sila da ne osporavaju jedne drugima inicijativu za održavanje sednica i da je to nepisano pravilo na snazi u poslednjih pet godina.

"Postoje najave zapadnih zemalja koje poručuju da ne dolazimo bespotrebno jer sednice verovatno neće biti. To znači da bi mogle da inciraju glasanje o proceduri. Zanimljivo je da neće da iniciraju sada, već neposredno pred sednicu. Da li su to međusobne žaoke koje upućuju jedni drugima, mi ne možemo da znamo, ali ćemo se svakako pripremiti za sednicu", precizirao je Dačić.

Srbija, kaže on, ne ide na sednicu da bude "arbitar u odnosu velikih sila", već da govori o svojim problemima, bombardovanju i agresiji kojom je porušen sistem Ujedinjenih nacija.

Dačić je Lavrovu zahvalio na čvrstom stavu Rusije po pitanju Kosova i Metohije.

"Za nas je stav Rusije od vitalnog značaja, da u Savet bezbednosti UN imamo jedan vitalan glas koji će uvek biti protiv nezavisnosti tzv. Kosova i uvek za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Očuvanje prijateljstva sa Rusijom i Kinom je naš vitalni državni interes", istakao je on.

Pozicije Srbije koje se tiču međunarodnih problema su, prema Dačićevim rečima, svima poznate - i kada je reč o ratu u Ukrajini, ali i sukobu na Bliskom istoku.

"Ne želimo nikoga na Zapadu, ili bilo gde, da provociramo. Znamo naše stavove, ali imamo i mi državne i nacionalne interese koje mnoge zapadne zemlje, po principu dvostrukih standarda, ne uvažavaju. One kažu da nama naš teritoijalni integritet nije bitan, ali je on nama najvažniji i zato moramo da održavamo prijateljske odnose sa zemljama koje mogu da nam pomognu", rekao Dačić.

Tokom sastanka su, otkriva ministar, analizirana mnoga pitanja, a odnosi dveju zemalja zasnivaju se i na visokom nivou međusobnog poverenja i ličnih odnosa između predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.

"Mi želimo da naše odnose razvijamo i dalje. Razgovarali smo o nivou ekonomske saradnje, o najvažnijim pitanjima od sudbinskog značaja za Srbiju, kao što je snabdevanje gasom, pitanjima spoljnotrgovinske razmene koja je opala zbog sankcija za 20ak odsto u odnosu na pretprošlu godinu", istakao je Dačić.

On je podsetio da Beograd nije uveo sankcije Moskvi, ali upozorava da se vrše veliki pritisci da Srbija ne bude tranzitna zemlja koja će omogućavati trgovinu, te da kontrolori Evropske unije konstantno dolaze.

"Sigurno treba da nastavimo našu saradnju po pitanju snabdevanja gasom. Sporazum koji su potpisali predsednici Vučić i Putin važi do 2025. godine, ali ga treba produžiti. Zatim je tu pitanje skladištenja gasa, proširenja kapaciteta, pitanje učešća ruskih firmi, kao što su hidroelektrana Đerdap, ruska železnica, upotreba nuklearne energije u medicinske svrhe. Treba videti šta je moguće u datim okolnostima", kaže Dačić.

Trgovinska razmena između Rusije i Srbije iznosi 2,9 milijarde dolara, ali on smatra da je to malo. Ipak, kaže, za mnoge na Zapadu je i to mnogo, iako oni imaju po 10, 20 ili 30 puta veću robnu razmenu sa Ruskom Federacijom.