25. mart 2024 21:13

Rasprava o NATO bombardovanju SRJ nije stavljena na dnevni red SB UN

Izvor: TANJUG

Foto: FOTO TANJUG/TANJUG VIDEO

NJUJORK - Zemlje članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nisu danas izglasale da se na dnevni red sednice, koja je završena u Njujorku, stavi inicijativa Rusije da se raspravlja o 25 godišnjici NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine.

Za su glasale tri članice SB UN - Rusija, Kina i Alžir, glasova protiv nije bilo, a 12 zemalja je bilo uzdržano.

Intext service Video

Raspravi o NATO agresiji na samom početku sednice usprotivio se stalni predstavnik Francuske pri UN Nikola de Rivijer, koji je rekao da predlaganje te teme neće "ni na jedan način doprineti napretku".

"Rusija cinično koristi intervenciju 1999. godine da opravda svoj rat protiv Ukrajine i agresivnu spoljnu politiku u Gruziji 2008 i na Krimu  2014", poručio je De Rivijer.

On je dodao da agenda sednice treba da bude odluka svih članica Saveta bezbednosti.

"Odluka nije na jednoj članici, pa ni na predsedavajućoj zemlji", rekao je De Rivijer.

Sa druge strane, stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da se ovih dana čitav svet seća žrtava tragičnih događaja na Balkanu, čiji je uzrok bila ilegalna agresija NATO-a. 

"Razumem da je za predstavnike NATO-a za ovim stolom neprijatno da ovo čuju i da se o tome raspravlja, ali je važno o tome diskutovati, ne samo zbog toga što je bilo, nego i zbog toga što se sada dešava u tom regionu", poručio je Nebenzja.

On je zatražio da se održi otvoreni brifing u Savetu bezbednosti o posledicama NATO agresije na SRJ po međunarodni mir i bezbednost u svetu.

Predstavnica SAD Linda Tomas-Grinfild istakla je da SAD stoji iza postupaka NATO-a, dodajući da je Alijansa učinila ''ono što je bilo neophodno'' da se zaustavi ''etničko čišćenje''.

''Sednica je sazvana zbog ruskih destabilizujućih namera vezanih za ovaj region'', rekla je ona.

Intext service Video

Predstavnica Velike Britanije Barabara Vudvord podržala je proceduru glasanja, dok je kineski predstavnik Dženg Đun rekao da ''rane srpskog naroda nisu još zarasle, ali ni da Peking ne može da zaboravi stradanje kineskih državljana u bombardovanju''.

Francuski predstavnik De Rivijer podsetio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 10. februara govorio pred Savetom bezbednosti UN o situaciji na KiM.

''Ovaj Savet odmah je prihvatio njegov poziv. Savet bezbednosti se i dalje bavi pitanjem Kosova i primenom Rezolucije 1244, a mi nastavljamo da pomažemo stranama da rade na rešenju. Predsednik Vučić je uvek bio dobrodošao za ovim stolom. Na to nema prigovora'', rekao je De Rivijer.

Odluku glasanjem o održavanju sednice donele su stalne članice SB UN - Kina, Rusija, Francuska, Velika Britanija i SAD, kao i nestalne članice - Alžir, Ekvador, Gvajana, Japan, Malta, Mozambik, Koreja, Siera Leona, Slovenija i Švajcarska.

Sednici su prisustvovali ministar spoljnih poslova Srbije i prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić, stalni predstavnik Srbije pri UN ambasador Nemanja Stevanović i ambasador u Vašingtonu Marko Đurić.

Sednica SB UN zakazana je na inicijativu Rusije povodom 25 godina NATO bombardovanja SRJ, a ruska Državna duma je prošle nedelje usvojila nacrt dokumenta o NATO agresiji na SR Jugoslaviju kojim će se obratiti UN.

U dokumentu je ocenjeno da su agresijom stvorene pretpostavke za nove vojne akcije širom sveta pod "maskom navodne borbe za vrednosti slobode i demokratije".

Tim dokumentom pozivaju UN, da osude vojnu operaciju zemalja NATO protiv suverene Jugoslavije, da se suprotstave pokušajima menjanja istorijske istine o tragičnim događajima 1999. u korist Zapada i da preduzmu mere kako bi se zemlje članice NATO pozvale na međunarodno-pravnu odgovornost za agresiju koja je izvršena bez odluke SB UN.

Sednica SB UN bila je i jedna od tema razgovara koji su u četvrtak u Moskvi imali Dačić i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Vazdušni napadi NATO-a na SRJ, izvršeni bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

NATO bombardovanje dovelo je do smrti više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, a pričinjena je šteta od sto milijardi dolara.