Oliver Varhelji: Prva isplata iz Instrumenta za Zapadni Balkan moguća pre letnje pauze

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European Newsroom (ENR)

BRISEL- Prva isplata u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, kojim se regionu nudi šest milijardi evra dodatne finansijske pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine, mogla bi da bude izvršena pre letnje pauze, po usvajanju reformskih agendi, izjavio je danas evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji.

Varhelji je u intervjuu za Tanjug, koji je sproveden u ime European Newsrooma, izrazio nadu da će države članice EU sledeće nedelje odobriti Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan, a onda bi, kako je objasnio, on trebalo i formalno da bude usvojen na poslednjoj plenarnoj sednici Evropskog parlamena u aprilu ove godine što znači da će od tada biti uspostavljen.

Evropski komesar rekao je da privremeni sporazum o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji su juče postigli Predsedništvo Evropskog saveta i Evropski parlament, znači da sada postoji politički sporazum, koji treba da se "prevede u zakonodavne odluke".

On je dodao da se već radi sa partnerima sa Zapadnog Balkana na tome da EU dobije njihove reformske agende, čija je priprema, inače, predviđena Planom rasta za Zapadni Balkan.

"Tako da ćemo do trenutka kada se uspostavi instrument, već početi da radimo na reformskim agendama i da ih odobrimo što je pre moguće. To je naredni veliki korak", poručio je Varhelji.

Na pitanje kada će Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana moći da dobiju sredstva iz ovog instrumenta, pod kojim uslovima i za koju namenu, Varhelji je ponovio da je sada potrebno da se odobri reformska agenda i naveo da EU trenutno dobija doprinose od partnera sa Zapadnog Ballkana za ovu godinu.

"Oni su prilično napredni", rekao je on i dodao da kada bude došlo do konačne predaje, onda će moći da kaže više detalja za pojedinačne zemlje.

Varhelji je naglasio da je to povezano sa zahtevima za sprovođenje reformi, koji su izneti u prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije o proširenju.

"Uvek će postojati veza između onoga što treba da se uradi u pogledu procesa proširenja i reformskih agendi. Prva isplata, nadamo se, koja dospeva odmah po usvajanju reformskih agenda, a to je akontacija, najverovatnije bi mogla da bude izvršena još pre letnje pauze. To je ono što želimo da uradimo", rekao je Varhelji i naglasio da to važi za sve partnere koji usvoje reformsku agendu.

Kako instrument predstavlja uvod u jedinstveno tržište EU za ceo region, Varhelji je, na pitanje koji će biti naredni koraci Evropske komisije i ostatka EU u tom pogledu kako bi se nastavila dalja integracija Zapadnog Balkana u EU, ocenio da će "najvidljivija i najuticajnija mera", za koju smatra da je moguće da se sprovede ove godine, biti učešće Zapadnog Balkana u Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA) čime bi se, kako je naglasio, smanjili troškovi transfera novca između EU i Zapadnog Balkana.

On je dodao da će sredstva iz instrumenta pomoći zemljama Zapadnog Balkana da brže pristupe evropskom tržištu, jer će se ona koristiti da bi se ubrzale reforme koje su najzahtevnije, odnosno koje koštaju i u smislu investicija za zemlju.

"Ako pogledate životnu sredinu, klimu, oblast energetike, to su teške oblasti gde, ako uvedete pravo EU i zahteve po pravu EU, to će zahtevati i značajan nivo investicija", naveo je Varhelji.

Na pitanje koliko će evropski izbori u junu uticati na ovaj proces i sve procese u pristupanju Srbije i ostatka Zapadnog Balkana EU, Varhelji je ocenio da evropski izbori sami po sebi neće uticati na proces proširenja kao takav, jer je to politički proces koji se uglavnom vodi u Savetu i državama članicama, ali da Evropski parlament ima ulogu u tome kao kozakonodavno telo za formiranje instrumenta.

"Sada sa uspostavljanjem instrumenta nadam se da će nam sledeći (saziv) Evropskog parlamenta pomoći da ovo sprovedemo veoma brzo", rekao je Varhelji i istakao da je u interesu EU da to bude uspešno i da se pomogne da se zatvori ekonomski i socijalni jaz između EU i Zapadnog Balkana.