15. april 2024 14:51

Les: Pitanje Srebrenice koriste kao pritisak na Srbe, može imati suprotan efekat

Izvor: TANJUG

Foto: AP Photo, File/Steven Senne

KEMBRIDŽ - Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les ocenio je da nastojanja da se bosanski Srbi definišu kao genocidni narod u ovom trenutku dolaze kao odgovor na njihovo protivljenje zakonu o državnoj imovini i raznim drugim izazovima cilju Zapada o centralizaciji bosanske države.

"Može se raspravljati o ispravnim i pogrešnim stvarima takve politike, ali krajnja mera da li je dobra zavisi od toga da li je efikasna. Ono što znamo jeste da poslednji put kada je to pokušano 2015. godine, taj pokušaj je propao kada je Rusija stavila veto na nacrt rezolucije Britanaca. Ovoga puta zapadne vlade pokušavaju da zaobiđu ruski (i kineski) veto podnošenjem rezolucije Generalnoj skupštini UN. Ostaje da se vidi da li imaju brojke, s obzirom na sve veće protivljenje globalnog juga", rekao je Les za Tanjug na pitanje kako vidi nametanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

On je ocenio i da je "pitanje Srebrenice dugo korišćeno kao političko oružje kako bi se opravdala nastojanja da se bosanski Srbi potisnu u sadašnjosti tako što će se delegitimizovati njihova težnja za nezavisnošću, na osnovu zločina koji su tamo počinjeni pre 30 godina".

"Ako su kako tvrde Bošnjaci i neke zapadne vlade, bosanski Srbi kolektivno krivi za genocid, onda moral nalaže da im se nikada ne sme dozvoliti da ispune svoj ratni cilj razbijanja Bosne", kaže Les.

Prema njegovim rečima, ovo "oružje" postaje moćnije ako više država podrži ideju da su bosanski Srbi krivi za genocid, zbog čega Bošnjaci i zapadne vlade žele da pitanje Srebrenice ostane u javnoj svesti i povremeno traže od UN-a da potvrdi krivicu Srba u formi rezolucije koju izdaje svet u celini.

Istakao je da je to pitanje predstavljeno blagonaklono kao pokušaj promovisanja pomirenja, odnosno da, kako je rekao, "Srbi prihvate i svoju krivicu i svoje mesto u multietničkoj Bosni pored Bošnjaka i Hrvata".

Les smatra i da je pitanje Srebrenice dugo korišćeno kao političko oružje kako bi se opravdala nastojanja da se Srbi u BiH potisnu tako što će se delegitimizovati njihova težnja za nezavisnošću i upozorava da bi, u tom smislu, pokušaji Zapada da izvrši pritisak na Srbe u BiH preko pitanja Srebrenice mogli da imaju suprotan efekat.

On ukazuje i da se pokretanje tog pitanja uvek poklapa sa naporima Srba u BiH da ostvare veću nezavisnost i dodaje da bi ovakav potez "naljutio Srbe" i potencijalno izazvao reakciju koju Zapad pokušava da izbegne.

Les je podsetio da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao da će povući srpsko osoblje iz zajedničkih institucija ako rezolucija bude usvojena, što je, kako ocenjuje Les, "dugo želeo i za šta će sada imati izgovor".

Les kaže i da ga ne iznenađuje to što se "ovi trenuci poklapaju sa usaglašenim naporima da se postigne cilj veće nezavisnosti" i ističe da je poslednji put ovo pitanje pokrenuto 2015. godine, kada je Dodik tražio referendum o legitimitetu visokog predstavnika i više puta pozivao na nezavisnost Republike Srpske.

Kada je reč o situaciji na Kosovu i Metohiji, Les je rekao da stvari za Srbe na KiM "trenutno ne izgledaju najbolje".

"Vlada u Prištini gura mnoge inicijative koje slabe preostalu autonomiju Srba na severu, od zabrane korišćenja dinara do popisa, manipulacije opštinskim izborima i eksproprijacije srpske imovine", naveo je Les.

On je ocenio i da je poboljšana saradnja Prištine sa NATO i da deluje da će tzv. Kosovo biti primljeno u Savet Evrope, što bi, kako je naveo, obezbedilo Prištini platformu "na kojoj može da podnese pravni zahtev protiv Srbije za navodne ratne zločine počinjene 1990-ih" .

"Naravno, takve poteze Albanci shvataju kao podršku Zapada njihovim akcijama na severu Kosova i poslužiće im da ih ohrabre", upozorio je Les.

On je istakao da, s druge strane, SAD i EU kontinuirano pozivaju Prištinu da osnuje Zajednicu srpskih opština, ali da Albanci to ignorišu i, uprkos tenzijama sa Vašingtonom, "čini se da Zapad ne forsira to pitanje".

"Bilo je nekih diskusija da bi prijem u Savet Evrope trebalo da bude zasnovan na uspostavljanju Zajednice srpskih opština, ali, barem do sada, ova ideja nije pretočena u politiku", ukazao je Les.

Sve ovo, kako kaže Les, "zaoštrava političke izbore Beograda".