Efraim Zurof: Zločin u Srebrenici ne odgovara definiciji genocida

JERUSALIM - Direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof izjavio je danas da zločin u Srebrenici ne odgovara definiciji genocida i istakao da se poslednjih godina pojam genocid upotrebljava u slučajevima koji ne ispunjavaju kriterijume prvobitne definicije tog zločina.

"Poslednjih godina često se susrećemo sa raznim pokušajima ljudi koji su pogođeni istorijskim tragedijama ili imaju nameru da vode kampanju za tobože "humanitarne" ciljeve, da tvrde da je njihovo pitanje ekvivalentno Holokaustu ili da je u stvari slučaj genocida", naveo je Zurof u autorskom tekstu za Džerusalem post pod nazivom "Nije svaki ratni zločin genocid".

On je ukazao da ono što se dogodilo u poslednjih nekoliko decenija jeste da su se "optužbe za genocid pojavile kao političko oruđe koje se koristi protiv neprijatelja da bi se ostvarila geografska i/ili finansijska dobit tražeći izgubljenu teritoriju i/ili reparacije za nastalu štetu".

Zurof je istakao da je "eklatantan primer" za to predložena rezolucija o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN kojom se, kako je naveo, "masakr nekoliko hiljada muškaraca u Srebrenici zvanično priznaje kao genocid".

"Ipak, svako ko je upoznat sa tim događajem, kao i sa prvobitnom definicijom "genocida", dobro zna da zločin koji su počinile srpske trupe ne odgovara definiciji genocida, iz prostog razloga što su žene i deca u Srebrenici svi pušteni nepovređeni", naglasio je Zurof.

Prema njegovim rečima, "u domenu istorijskih tragedija, namera koja stoji iza akcija dovoljno govori o njihovom označavanju".

"Predstojeća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o zvaničnom priznanju masakra u Srebrenici kao genocida je dobronameran potez sa potencijalnim zamkama koje bi mogle pogoršati tenzije, a ne podstaći pomirenje", naveo je Zurof u autorskom tekstu.

On je ukazao da je rezolucija, koju su predstavile Nemačka i Ruanda, "dve zemlje sa mračnom istorijom genocida, izazvala značajnu debatu".

"Ovo nije samo akademska vežba etiketiranja, već značajan politički čin sa reperkusijama u stvarnom svetu", istakao je Zurof.

Prema njegovim rečima, rezolucija preti da destabilizuje ionako krhki balkanski region, dodavši da rane nastale tokom jugoslovenskih ratova i dalje nisu zaceljene.

"Označavanje masakra u Srebrenici kao genocida bez jednoglasnog dogovora rizikuje da zapali tinjajuću ogorčenost među srpskim stanovništvom u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori. To je korak koji bi mogao da razmrsi delikatne niti mira i saradnje koje su mukotrpno tkane decenijama", naveo je Zurof.

On je naglasio da je Generalna skupština UN istorijski priznala genocid samo pod, kako je naveo, uslovim konsenzusa.

"Izraz genocid ima veliku težinu i zahteva pažljivo razmatranje i jednoglasnu saglasnost. Proglašavanje Srebrenice genocidom bez takvog konsenzusa ne samo da prekida tradiciju, već može i umanjiti značaj termina. Optužbu za genocid ne treba postavljati olako, niti bez nepobitnih dokaza i široke saglasnosti koji odražavaju težinu takve optužbe", naveo je Zurof.

Prema njegovim rečima, dodatno komplikuje stvar to što jednostrano podnošenje rezolucije od strane ambasadora BiH prekoračuje ustavne granice Bosne i Hercegovine.

"Potvrđivanjem ove rezolucije u takvim okolnostima moglo bi da se nenamerno podrži kršenje nacionalnih i međunarodnih pravnih normi, čime se postavlja nesigurni presedan", naveo je Zurof.

On je dodao da su "posebno zabrinjavajuće" implikacije za Izrael jer bi obrazloženje korišćeno u rezoluciji moglo lako da se, kako je naveo, pogrešno primeni na druge sukobe, poput izraelske ofanzive u Gazi.

"Takav presedan rizikuje da pojam "genocid" postane političko oruđe, što bi potencijalno dovelo do njegove zloupotrebe u međunarodnim arenama protiv Izraela i drugih. Termin mora da ostane striktno definisan i da se koristi sa najvećim oprezom. Mora da bude rezervisan za jasne, nedvosmislene slučajeve kako je definisano međunarodnim pravom", naveo je Zurof.

Naglasio je da je imperativ da se pažljivo ispitaju motivi i potencijalni ishodi rezolucije o Srebrenici.

"Moramo se zapitati da li će njeno usvajanje zaista poslužiti žrtvama Srebrenice ili će samo ponovo otvoriti stare rane i posejati novi razdor. Može li se međunarodno pravo koristiti kao oruđe za istorijsku pravdu ili će biti zloupotrebljeno kao oružje u političkim sukobima? Kao neko ko je svoj život posvetio lovu na naciste i traženju pravde za žrtve Holokausta, razumem duboku želju za priznanjem i pomirenjem", naveo je Zurof.

On je, međutim, istakao da istinsko pomirenje dolazi iz pažljivog, promišljenog pristupa koji, kako je naveo, poštuje složenost istorijskog konteksta i osetljivost svih uključenih strana.

"Stoga pozivam članove Generalne skupštine UN da preispitaju put kojim će krenuti. To je put prepun rizika i neželjenih posledica. Potražimo put koji vodi do istinskog isceljenja i pomirenja, a ne onaj koji nas dalje deli", naveo je Zurof.