Žozep Borelj objavio godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava za 2023. godinu

BRISEL - Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj objavio je danas godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava i demokratije u svetu za 2023. godinu i poručio da je EU u prošloj godini ostala nepokolebljiva u svojoj posvećenosti podržavanju i promovisanju ljudskih prava i demokratije širom sveta.

"Ove godine je obeležena 75. godišnjica Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, fundamentalnog dokumenta koji je utro put zakonu o ljudskim pravima koji danas poznaje svet", naveo je Borelj u predgovoru izveštaja, a objavljeno je na sajtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).

Ovaj godišnji izveštaj, prema njegovim rečima, "dok se krećemo kroz sve složeniji geopolitički pejzaž obeležen izazovima bez presedana", služi kao sveobuhvatan pregled nastojanja i dostignuća EU, kao i izazova sa kojima se suočava u negovanju sveta u kome se poštuju ljudska prava i podržavaju demokratski principi.

U delu koji se odnosi na Srbiju, u izveštaju se navodi da je zakonodavni i institucionalni okvir za očuvanje osnovnih prava uglavnom uspostavljen, a podseća se i na izbor ombudsmana, početak primene novih strategija i akcionih planova o rodnoj ravnopravnosti, antidiskriminaciji i inkluziji Roma i konstituisanje novih saveta nacionalnih manjina.

Kada je reč o pravima LGBTI osoba, navodi se da je održana Parada ponosa bez incidenata, ali se ocenjuje da nije bilo pomaka u vezi sa nacrtom zakona o istopolnim partnerstvima koji je iniciralo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i da kasne akcioni planovi u pogledu borbe protiv nasilja nad ženama.

U izveštaju se navodi da je Srbija nastavila saradnju sa evropskim i međunarodnim organizacijama za ljudska prava, a da se u Generalnoj skupštini UN uglavnom usaglašavala sa rezolucijama koje se odnose na rat u Ukrajini, ali se dodaje da je u drugim multilateralnim forumima često bila uzdržana povodom stavova o tom pitanju.

Kada je reč o bilateralnom političkom angažmanu EU u Srbiji navodi se da postoji redovan politički dijalog, uključujući u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da se on zasniva na praćenju primene akcionog plana za Poglavlje 23, koje se bavi pravosuđem i osnovnim pravima.

Što se tiče slobode izražavanja, ocenjuje se da je postignut ograničen napredak i podseća na brze reakcije policije i tužilaštva na nekoliko slučajeva napada i pretnji, uz saradnju sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara, ali se izražava zabrinutost zbog, kako se navodi, "slučajeva pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima", kao i porasta broja strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP).

Ukazuje se i da su usvojeni amandmani na zakone o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima i očekuje da će nova rešenja ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Navodi se da zakonodavni proces nije završen u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, kao i da je uočljiva politička polarizacija, za koju piše da je produbljena nakon tragičnih masovniih pucnjava u maju 2023.

Kada je reč o protestima "Srbija protiv nasilja" ocenjuje se da je sloboda okupljanja bila zagarantovana, da su se protesti odvijali uglavnom nesmetano, ali da su "ponekad bili praćeni verbalnim napadima na učesnike od strane političara i delova medija", kao i da je bilo krivičnih sankcija protiv učesnika.

Podseća se da su vanredni parlamentarni izbori održani u Srbiji u decembru 2023. godine nakon kojih je, kako se navodi, izdato zajedničko saopštenje u kojem je istaknuta potreba za daljom inkluzivnom reformom i da se verodostojne optužbe o nepravilnostima prate na transparentan način.

U delu koji se odnosi na tzv. Kosovo primećuje se da postoji nedostatak "odlučnih koraka Kosova za deeskalaciju situacije na severu Kosova" zbog čega, u skladu sa izjavom visokog predstavnika, EU sprovodi niz mera prema tzv. Kosovu koje utiču na finansijsku podršku.

Napominje se da su mere privremene i reverzibilne i da zavise od "koraka preduzetih za deeskalaciju tenzija na severu Kosova", a ocenjuje se i da je Priština preduzela korake u pravom smeru, ali da ostaje još mnogo toga da se uradi.

U izveštaju se dodaje da EU nastavlja da deluje kao posrednik u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i podseća da je prošle godine postignut Sporazum o putu normalizacije odnosa i njegov Aneksa za implementaciju.

Iako se tvrdi da pravni okvir tzv. Kosova generalno garantuje zaštitu osnovnih prava Priština se poziva da uloži više napora da sprovede proces verifikacije diploma sa univerziteta u severnom delu Kosovske Mitrovice i proširi taj proces na diplome srednje škole, kako bi se obezbedila usklađenost jezika na oba zvanična jezika i osiguralo da se kvota za zastupljenost svih nevećinskih zajednica poštuje u javnim institucijama.

Ukazuje se i da 2023. godine nije ostvaren pomak u primeni odluke Ustavnog suda u vezi sa manastirom Visoki Dečani.

Podseća se i na lokalne izbore koji su održani u četiri opštine na severu KiM nakon povlačenja Srba iz insitituacija na KiM u novembru 2022. godine, za koje se navodi da su održani u skladu sa pravnim okvirom tzv. Kosova.