Evropska turistička industrija na putu oporavka nakon pandemije

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European Newsroom (ENR)

BRISEL - Turisti će, sa dolaskom letnje sezone, uskoro pohrliti u popularna evropska letovališta, a kako pokazuju nedavno objavljeni podaci, turistička industrija stabilizovala se nakon oštrog pada koji je zabeležila tokom pandemije korona virusa.

Masovni turizam, međutim, vrši pritisak na lokalne zajednice.

Nakon pandemije nastavio se oporavak turističke industrije tokom 2023. i 2024. godine i dok se ova industrija u nekim zemljama približila nivou pre pandemije korona virusa, u drugim je čak i premašila taj nivo.

U smeštajima za turiste širom EU u prvom tromesečju 2024. godine registrovano je 452,6 miliona noćenja, što je porast od sedam odsto u odnosu na isti kvartal 2023. godine, pokazuju podaci Evrostata objavljeni prošle nedelje.

Strani posetioci činili su približno 45 odsto svih noćenja u prva tri meseca ove godine, mada po tom pitanju postoje velike razlike među zemljama EU.

Najviše straniih posetilaca koji su ostali tokom noći zabeležila je na početku godine Malta (91 odsto), a potom Kipar sa 87 odsto, Luksemburg sa 82 odsto i Austrija sa 78 odsto.

Slede Portugal, Hrvatska, Španija, Slovenija, Letonija i Belgija.

Na dnu rang liste su Nemačka, Rumunija i Poljska sa udelom stranih posetilaca koji su platili noćenje od oko 20 odsto.

Zahvaljujući povratku turizma, ekonomije Španije, Grčke i Portugalije nadmašuju zemlje sa severa.

Ove tri zemlje morale su da izdrže oštre mere štednje početkom 2010-ih godina, koje su uveli njihovi partneri iz EU, okrivivši fiskalnu opuštenost i nedostatak konkurentnosti ovih država za svoje ekonomske probleme.

Ali, kako kaže ekonomista u briselskom tink-tenku Bruegel Žolt Darvas, situacija se promenila otkako je okončana pandemija korona virusa.

"Danas te zemlje rastu brže od proseka Evropske unije, na njih se više ne gleda kao na crne ovce", rekao je Darvas.

U ove tri države turizam je dostigao rekordne nivoe prošle godine, nakon što su ukinuta ograničenja putovanja koja su uvedena zbog pandemije.

One imaju koristi i od ogromnog fonda EU za oporavak od pandemije, čija mešavina grantova i zajmova u zamenu za strukturne reforme uglavnom odlazi južnim zemljama.

Bruto domaći proizvod Španije je prošle godine povećan za 2,5 odsto, dok je privreda Portugalije porasla za 2,3 odsto, a Grčke za dva odsto.

To se može uporediti sa rastom od 0,4 odsto za celu EU koja broji 27 članica, a koja je bila opterećena smanjenjem rasta Nemačke od 0,3 odsto, što je čini najlošijom velikom ekonomijom na svetu u 2023. godini.

Turistička industrija se, međutim, poslednjih godina suočila sa brojnim izazovima, od kojih je jedan hronični nedostatak osoblja.

Dok rast turizma u Evropi pruža optimistične izglede za lokalnu i nacionalnu ekonomiju, prevelike gužve tokom sezona odmora kao što je leto izazivaju sve veće negodovanje među stanovnicima popularnih mesta širom kontinenta.

Prema mišljenju poslanika Evropskog parlamenta, porast broja veb-sajtova kao što je Airbnb doveo je do masovnog turizma, ilegalnog iznajmljivanja i pritiska na stambeno tržište.

U italijanskim gradovima kao što su Venecija, Rim i mesta u Toskani građani traže da se uspostavi bolja kontrola nad protokom broja posetilaca i da on bude ograničen.

Venecija je nedavno, kako bi smanjila gužve, uvela ulaznice za jednodnevne izlete u taj grad, dok je u Španiji gradonačelnik Palma de Majorke Haime Martinez predstavio niz planova usmerenih na suzbijanje masovnog turizma u centru grada.

Savet EU je u martu ove godine dao konačno odobrenje za uredbu koja zahteva od platformi da, između ostalog, dele podatke o stanodavcima sa opštinama.

Ovo će omogućiti lokalnim administratorima da preduzmu strože mere ako se vlasnici ne pridržavaju pravila.

Evropski parlament je odobrio uredbu u februaru ove godine.