Borelj:Piština nije bila spremna za trilateralu,Beograd jeste,Kurti postavio 3 uslova

BRISEL - Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je juče da Priština nije bila spremna za trilateralni sastanak u okviru dijaloga i da je postavila tri uslova da bi do njega došlo, a da je, sa druge strane, Beograd bio spreman za sastanak.

On je na konferenciji za novinare nakon bilateralnih sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem u Briselu rekao da je Kurti tražio formalizaciju osnovnog sporazuma, da se odbaci dopis u kojem je bivša premijerka Srbije Ana Brnabić sredinom decembra prošle godine izrazila rezerve koje se odnose na obaveze koje proizilaze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, uključujući i aneks za njegovu primenu i da se Milan Radojičić i njegova grupa izruče pravosudnim organima u Prištini.

"Srbija nije bila spremna da u potpunosti ispuni uslove Kosova, pozivajući se na ustavna ograničenja", rekao je Borelj.

On je dodao da je EU, pre sastanka, predstavila novi predlog plana primene, ali je istakao da su stavovi dve strane i dalje udaljeni kada je reč o tome kako bi mogla da se pokrene primena sporazuma i kako bi trebalo da se nastavi proces normalizacije.

Borelj je naglasio da je uloga EU da pomogne i da podrži strane u njihovim naporima u okviru procesa dijaloga i poručio da Unija ostaje posvećena tome.

"U tom smislu, proces će se nastaviti. Lajčak će ugostiti sledeće nedelje dvojicu glavnih pregovarača u Briselu kako bi nastavili razgovore o primeni plana sporazuma, kao i drugih pitanja iz dijaloga", rekao je Borelj.

On je dodao da je na Beogradu i Prištini da pokažu konstruktivnost i omoguće da proces napreduje.

"I dalje verujemo da je to u njihovom interesu i u interesu njihovih težnji ka evropskim integracijama. Verujem da je potrebna hrabrost, vizija i politička volja lidera za budućnost Kosova i Srbije i dobrobit njihovih građana. Kao Evropska unija, spremni smo da pomognemo na svakom koraku na tom putu", rekao je Borelj novinarima.

Osvrćući se na proces normalizacije odnosa tokom protekle četiri godine, Borelj je rekao da to nije bio lak period i da se radilo u sve složenijem geopolitičkom kontekstu i pomenuo da su se suočili višestrukim krizama, tenzijama i eskalacijama, uključujući u maju i septembru 2023.

Naglasio je da dijalog može da donese dobrobit "građanima Kosova i Srbije".

Ukazao je i na uspehe ostvarene tokom dijaloga, kao što je napredak u primeni energetskih sporazuma do kojeg je došlo dogovorom o energetskoj mapi puta, ukidanje ulazno-izlasnih dokumenata, kao i reševanje pitanja registarskih tablica.

"Ali najvažnije uspeli smo da postignemo prekretnički Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov implementacioni aneks u februaru i martu 2023. godine", rekao je Borelj i ocenio da to predstavlja iskorak jer se "prvi put pruža jasan okvir za budućnost procesa".

S druge strane, optužio je obe strane da "snose odgovornost za neispunjenje onoga što su obećale da će uraditi".

"Nesprovođenje je velika izgubljena prilika za obe strane. Kao deo sporazuma, uspeli smo da se pozabavimo najosetljivijim pitanjima u dijalogu, uključujući i pitanje manjinskih prava kroz uspostavljanje Zajednice srpskih opštine na Kosovu", rekao je Borelj i konstatovao da nisu preduzeti nikakvi koraci kako bi se ona formirala.

On je dodao da je EU stavila na sto pripremne korake za uspostavljanje ZSO i predstavila evropski nacrt statuta, "koji predviđa istinski evropski i moderan način da se pozabavimo ovim osetljivim pitanjem".

On je dodao da proces normalizacije može da napreduje samo onoliko brzo koliko žele dve strane.