Ko su imenovani čelnici EU institucija - Fon der Lajen, Košta i Kalas

BRISEL - Aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koju su lideri EU imenovali za novi mandat, postala je 2019. godine prva žena na toj funkciji, a kada je reč o Zapadnom Balkanu, u više navrata je podržala ulazak regiona u EU i zalagala se i za usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan, vrednog šest milijardi evra.

Dok je Fon der Lajen "staro lice" u EU, "nova lica" na čelu evropskih institucija biće bivši portugalski premijer Antonio Košta, koji je izabran za predsednika Evropskog saveta, kao i estonska premijerka Kaja Kalas, koja bi trebalo da bude nova šefica evropske diplomatije, nakon što su je lideri EU imenovali na tu funkciju.

Kako Evropski savet sam bira svog predsednika, Košta će naslediti Šarla Mišela na toj funkciji 1. decembra, ali imenovanje Fon der Lajen i Kalas tek treba da potvrdi Evropski parlament (EP).

Da bi dobila novi petogodišnji mandat, Fon der Lajen mora da obezbedi podršku 361 od 720 poslanika u EP, a do glasanja o njenom izboru moglo bi da dođe već na prvoj konstitutivnoj sednici EP od 16. do 19. jula, a najkasnije u septembru.

Imenovanje Kalas prvo mora zvanično da potvrdi novi predsednik Komisije, a potom bi ona trebalo da se na jesen, zajedno sa drugim imenovanim za komesare, pojavi na saslušanjima pred evropskim poslanicima.

Fon der Lajen je 2019. godine postala prva žena na čelu Evropske komisije u njenoj 62-godišnjoj istoriji, ali je tada jedva obezbedila podršku evropskih poslanika.

Dok na papiru, kako prenosi Gardijan, grupacije u EP koje podržavaju liderstvo Fon der Lajen čine većinu od 55 odsto, značajan broj poslanika mogao bi da se izjasni protiv nje tokom tajnog glasanja.

Ukoliko obezbedi novi mandat, Fon der Lajen je ranije ove godine, na pitanje Tanjuga da li će proširenje EU na Srbiju i ostatak Zapadnog Balkana biti među njenim prioritetima, istakla da je uvek bila "snažan zagovornik proširenja", kao i da je "vrlo jasno govorila da je to proces zasnovan na zaslugama".

Pod njenim liderstvom, Evropska komisija usvojila je prošle godine Plan rasta za Zapadni Balkan s ciljem donošenja nekih od koristi članstva regionu pre pristupanja EU, jačanja ekonomskog rasta i ubrzavanja preko potrebnog socioekonomskog približavanja.

Za novi mandat imenovana je nakon što su se Evropska narodna partija, socijaldemokrate i liberali, tri političke grupacije u EP, dogovorile o paketu vodećih funkcija u EU, a Fon der Lajen je rekla da će "intenzivno"

raditi na širenju svoje podrške izvan platforme EPP, socijalista i liberala,.

Lideri EU smatraju da je Fon der Lajen, inače bivša nemačka ministarku odbrane i članica Hrišćansko-demokratske unije Nemačke Fridriha Merca, dobro reagovala kada je reč o delovanju EU prema pandemiji korana virusa, kao i prema najvećem ratu na evropskom tlu od 1945. godine.

Fon der Lajen je bila i prva žena na poziciji ministra odbrane Nemačke.

U 2019. godini i ponovo u 2020. godini, Forbs ju je naveo kao četvrtu najmoćniju ženu na svetu.

Rođena je 1958. godine u Briselu, gde je živela do svoje 13. godine, a ima i doktorat iz medicine.

Advokat i bivši portugalski premijer Antonio Košta, koji je bio na toj funkciji od 2015. do 2024. godine, dolazi iz redova socijalista. Smatra se popularnim među liderima EU, a podršku za dolazak na čelo Evropskog saveta dobio je i od mađarskog premijera Viktora Orbana.

On je rekao da je "potpuno posvećen promovisanju jedinstva među svih 27 država članica".

Košta je 7. novembra 2023. godine podneo ostavku na mesto premijera Portugalije nakon istrage koja je uključivala članove njegove vlade u vezi sa navodonom korupcijom i malverzacijama u rukovanju projektima rudarenja litijuma i vodonika u zemlji.

Obavljao je funkciju ministra parlamentarnih poslova od 1997. do 1999, u vreme kada je premijer zemlje bio Antonio Gutereš, a bio je i ministar pravde od 199. do 2002, ministar unutrašnje uprave od 2005. do 2007. godine, kao i gradonačelnik Lisabona od 2007. do 2015. godine.

Za generalnog sekretara Socijalističke partije izabran je 2014. godine, na toj funkciji je bio do početka 2024.

Košta je bio i član Evropskog parlamenta, nakon što je predvodio listu Socijalističke partije za evropske izbore 2004. godine, a te godine izabran je i za jednog od 14 potpredsednika EP. Bio je i član Odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove.

Rođen je 1961. godine u Lisabonu u Portugalu, kao sin pisca Orlanda da Košte i novinarke Marije Antonije Pala.

Estonska premijerka Kaja Kalas, prva političarka iz istočne Evrope koja je imenovana za visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, poznata je po jakom antiruskom stavu, a ranije je govorila da se zalaže za proširenje EU.

Kalas je i prva političarka iz Estonije koja bi mogla da dođe na funkciju šefa evropske diplomatije, ukoliko njeno imenovanje potvrdi Evropski parlament.

U oktobru prošle godine Kalas je na neformalnom sastanku šefova država i vlada u Granadi rekla da proširenje treba da bude proces zasnovan na zaslugama, ali da ga treba ubrzati.

Kao jedan od najotvorenijih kritičara Rusije u EU, otkako je počeo rat u Ukrajini zalagala se za uvođenje sankcija Rusiji, slanje vojne podrške Ukrajini i jačanje odbrambenih kapaciteta bloka.

Pominjala se i kao novi generalni sekretar NATO, ali je taj predlog naišao na kritike zbog njenog "previše oštrog" stava prema Rusiji.

Za Kalas je u februaru ove godine Rusija raspisala i poternicu zbog njenin napora na uklanjanju spomenika iz Drugog svetskog rata u Estoniji.

Na meti kritika našla se prošle godine kada su lokalni mediji otkrili da je njen suprug umešan u rad kompanije, koja je nastavila poslovanje u Rusiji iako je estonska premijerka kritikovala one koji su nastavili da trguju sa Moskvom.

Na čelo estonske vlade došla je 2021. godine i postala prva žena na toj poziciji.

Liderka je Estonske reformske partije od 2021. godine, a bila je članica estonskog parlamenta od 2011. do 2014. godine, kao i od 2019. do 2021. godine.

Kalas je bila i poslanica u Evropskom parlamentu u periodu od 2014. do 2018. godine.

Pre nego što je izabrana za poslanika u estonskom parlamentu, bila je advokat specijalizovan za evropsko pravo konkurencije.

Rođena je u Talinu 1977. godine.