30. jun 2024 08:18

Otvorena birališta u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj

Izvor: TANJUG

Foto: AP Photo/Jean-Francois Badias

PARIZ - U Francuskoj je danas počeo prvi krug vanrednih parlamentarnih izborima, na kojima je više od 49 miliona glasača pozvano da izabere 577 poslanika Nacionalne skupštine.

Izbore, koji bi prvi put posle Drugog svetskog rata, mogli da dovedu na vlast krajnju desnicu, raspisao je francuski predsednik Emanuel Makron nakon ubedljive pobede stranke Nacionalno okupljanje (RN) nad njegovim centrističkim savezom na izborima za Evropski parlament održanim 9. juna.

Izuzev nekih prekomorskih teritorija, gde je glasanje počelo u subotu, biračka mesta otvorena su jutros u 8 časova u kontinentalnoj Francuskoj, prenosi Figaro.

Service Photo Gallery

Istraživači javnog mnjenja i partije očekuju veliki odziv birača, značajniji nego na izborima 2022. godine kada je izlaznost bila 47,52 odsto.

Francuzi biraju između više od 4.000 kandidata za 577 poslaničkih mesta u Nacionalnoj skupštini.

Po jedan poslanik se bira u svih 577 izbornih jedinica većinskim glasanjem u dva kruga.

On može biti izabran već u prvom krugu ako istovremeno dobije 50 odsto glasova onih koji su izašli na birališta i najmanje 25 odsto broja upisanih birača, inače će pobednika odlučiti drugi krug glasanja, zakazan za 7. jul, u koji ulaze dva kandidata s najvećim brojem glasova u prvom krugu i sledeći koji su dobili najmanje 12,5 odsto glasova upisanih.

Ne dobijaju sve izborne jedinice isti broj zastupnika u skupštini, odnosno broj poslanika se dodeljuje u skladu s brojem stanovnika.

Francusko društvo odavno nije bilo toliko polarizovano na levicu i desnicu a sve predizborne ankete daju prednost krajnje desničarskoj RN, koja, međutim, verovatno neće osvojiti apsolutnu većinu glasova da bi mogla samostalno da vlada narednih pet godina.

Ako na izborima RN ili levičarska koalicija Novi narodni front (NFP) osvoji apsolutnu većinu (najmanje 289 poslaničkih mesta), Makron će morati da izabere premijera iz redova pobedničke koalicije, koji će izabrati svoje ministre, odnosno nastupiće kohabitacija predsednika i premijera iz suprotnog političkog tabora.

U slučaju da ishod izbora bude osvojena relativna većina u parlamentu (230 poslaničkih mesta), pobednik će morati da sklapa saveze koji bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta.

Prema anketi instituta IFOP - Fiducial - Sud Radio od 26. juna, RN 28-godišnjeg Žordana Bardele - stranka u kojoj je Marin le Pen sada potpredsednica, osvojiće 36 odsto glasova u prvom krugu, ispred saveza levičarskih partija NFP-a (28,5 odsto) i koalicije Zajedno predsedničke većine (21 odsto) a desničarski Republikanci i ostali na desnom političkom spektru tek 6 odsto glasova.

Alijansa Zajedno je autsajder na parlamentarnim izborima, a na njeno formiranje pozvao je francuski predsednik nakon što je njegova stranka Preporod pretrpela poraz Nacionalnog okupljanja na izborima za EP 9. juna.

Makron je nedavno upozorio birače da bi opredeljivanje za krajnje desničarsku RN, ili krajnje levičarsku stranku Nepokorena Francuska (deo saveza NFP u kojem su još Zeleni,Socijalistička partija,NPA...) dovelo Francusku u opasnost od političkog konflikta, pa čak i građanskog rata.

Francuski premijer Gabrijel Atal obećao je da će vladajuća centristička alijansa Zajedno, ukoliko pobedi, smanjiti cenu struju za 15 odsto od sledeće zime, povećati penzije u skladu sa inflacijom, kao i da neće povećavati poreze.

Atal je rekao da će prioritet biti povećanje kupovne moći građana kroz smanjenje cena struje, usklađivanje penzija sa inflacijom i pomoć za kupce prve nekretnine.

U TV debati s Atalom, Bardela je, između ostalog rekao da će kao premijer ukinuti besplatnu zdravstvenu negu za strance i pooštriti regulativu za dobijanje francuskog državljanstva.

Najviše pažnje izazvalo je Bardelino populističko obećanje o vraćanju mogućnosti penzionisanja sa 62 godine, ali je kasnije objasnio da će ipak biti potreban radni staž od 42 godine za punu penziju, čime se de fakto podiže prag za odlazak u penziju za one koji su počeli da rade u svojim kasnim 20im godinama.

Briselski portal Politiko ocenjuje da su ovo izbori sa potencijalno najvećim posledicama u Evropi u poslednjih nekoliko decenija. Navodi da krajnja desnica ima pristojne šanse da formira vladu u stalnoj članici Saveta bezbednosti UN sa nuklearnim oružjem, koja igra jednu od vodećih uloga u globalnom sistemu bezbednosti od severnog Atlantika do Pacifika.

Nacionalno okupljanje je skeptično prema angažmanu Francuske u EU i NATO, dok su bez aktivne Francuske obe organizacije značajno oslabljene, piše Politiko.

Sa finansijske strane, trgovci na globalnim finansijskim tržištima strahuju da će ove političke tenzije uzdrmati sedmu najveću svetsku ekonomiju i rizikovati još jedan nalet nestabilnosti u srcu evrozone.

Bardela je ranije govorio da ne bi pristao da vodi vladu ako ne bude imao većinu.

Koalicija Zajedno - koja uključuje Makronovu stranku Preporod, centristički Modem i partiju desnog centra Horizonti - do sada je kontrolisala 250 mesta u parlamentu a sada joj prete teški gubici na izborima.

Postavlja se pitanje da li će u izbornim jedinicama u kojima kandidat centra bude eliminisan u prvom krugu, njihovi birači glasati za RN, ili će se prikloniti osnaženom levičarskom savezu koji uključuje krajnje levičarsku Nepokorenu Francusku, koju predvodi vatreni Žan-Lik Melanšon, navodi Politiko.

Drugim rečima, centristi bi i dalje mogli da budu odlučujući faktor u kreiranju francuske političke scene posle izbora.