1. jul 2024 11:10

Makron suočen sa izazovom kako da zaustavi desnicu

Izvor: TANJUG

Foto: Tanjug video

PARIZ - Prvi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj za predsednika Emanuela Makrona predstavljao je poniženje i on je sada suočen sa bolnim izborom da li da odbaci sve što ima kako bi zaustavio krajnju desnicu, ili da pokuša da spase ono što je ostalo od njegovog nekada dominantnog pokreta pre nego što se preda, piše Politiko.

U analizi briselski portal piše da je Makron raspisao vanredne izbore, nakon katastrofalnog poraza koji mu je nanela krajnja desnica na evropskim izborima u junu, sa samo jednim ciljem, a to je kako da zaustavi posrnuće Francuske do krajnjih granica, međutim, ocenjuje se, postigao je upravo suprotno.

Druga po veličini evropska ekonomija i jedina nuklearna sila EU sada je bliža nego ikada ranije uspostavljanju krajnje desničarske vlade po prvi put, nakon što je stranka Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen dobila dramatičnu prednost u prvom krugu.

Ako izbori u drugom krugu 7. jula donesu parlamentarnu većinu za njenu stranku, Francuska će se naći, ocenjuje briselski portal, u nepoznatim vodama.

Iako je stranka Le Penove ublažila neke od svojih oštrijih pozicija, i dalje je duboko skeptična prema zapadnim glavnim političkim pozicijama. Pobeda na ovim izborima pružila bi snažan podsticaj njenim šansama da osvoji francusko predsedništvo 2027. godine.

Prema analizi instituta za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos, projektovani rezultati njene stranke stavili su je na domak od dolaska na vlast. Stranka je u prvom krugu dobila 33,2 odsto glasova, što znači da bi krajnja desnica mogla da dobije između 230 i 280 mesta u parlamentu, navodi institut.

S obzirom da je prag za dobijanje apsolutne većine u parlamentu 289 mesta, krajnja desnica bi čak mogla da bude u poziciji da formira vladu za nedelju dana, sa 28-godišnjim liderom Nacionalnog okupljanja Žordan Bardelom kao premijerom.

Sada je pitanje da li bilo šta, ili bilo ko, to može da zaustavi.

Koliko će se Le Penova približiti apsolutnoj većini zavisi od toga kako će druge stranke, i Makron, reagovati na njenu veliku pobedu. Ostavljaju li razlike po strani i ujedinjuju se da bi pobedili krajnju desnicu?

Makronovoi kandidati za skupštinu su eliminisani u polovini od 577 izbornih jedinica u Francuskoj. Makronova centristička parlamentarna grupa trebalo bi da se smanji sa 250 poslanika na manje od 100 u Narodnoj skupštini.

Sada se njegovi centristički saveznici suočavaju sa ogromnim pritiskom da se povuku iz trke u mnogim oblastima i savetuju svoje pristalice da glasaju za levičarski savez, koji uključuje krajnje levičarske radikale, u pokušaju da pobede Le Pen, ali je pitanje da li će u tome uspeti.