Starović položio venac na ceremoniji obeležavanja 82. godišnjice Bitke na Kozari

PRIJEDOR - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović odao je počast i položio venac na ceremoniji 82. godišnjice od Bitke na Kozari, koju zajednički obeležavaju vlade Srbije i Srpske i poručio da je reč Kozara sinonim za bezuslovnu i beskompromisnu želju za slobodom, ali i za bezumno i nemilosrdno ubijanje srpskih civila, nemoćnih staraca, žena i dece u Drugom svetskom ratu.

Starović je, kako je saopštilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, rekao da sećanje na ovaj, kako je naveo, genocidni ratni zločin služi kao podsetnik da zlo zaista hoda zemljom zbog čega mora da se čuva budnost, kako se ono nikada više ne bi ponovilo. 

"Zato u svom delanju moramo pratiti i slediti odluke nedavnog održanog Svesrpskog sabora, uvek insistirajući na poštovanju međunarodnog javnog prava i Dejtonskog sporazuma, za koji danas neki političari u Sarajevu govore da je bio greška, svesno se praveći da ne znaju da nam je upravo Dejtonski sporazum doneo, bezmalo 30 godina mira,“ rekao je Starović.

Kako kaže, poslednjih dana "usta su im puna mržnje koje izlivaju prema Republici Srpskoj".

"Svakoga dana su im puna usta rata, pretnji za rasparčavanjem, razbijanjem i ukidanjem Republike Srpske. Zato naša poruka sa ovog svetoga mesta, svima njima mora biti jasna i glasna. Srbija i Republika Srpska žele mir i znaće kako da ga sačuvaju. Nikakvog rata na ovim prostorima ne može i neće biti, a Republike Srpske će biti dok je sveta i veka,“ rekao je Starović koji je i predsednik Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Navodeći da je za nemilosrdno ubijanje i uništavanje Srba bio  odgovoran glavnokomandujući nemačkih snaga general Fridrih Štal, Starović je napomenuo da je on mirno preminuo u svom rodnom gradu 1979. godine za razliku od hiljade kozaračke dece čiji grobovi nisu opojani.

"Toliko o licemerstvu i lekcijama o suočavanju sa prošlošću onih koji se danas predstavljaju kao merilo i ideal uređenosti, pravde i čestitosti. Istorija nije skupila niti hrabrosti niti volje da se iz pravog ugla priseti tragedije Kozaračke dece koja su odvođena od svojih porodica sa svesnom namerom da se od njih pravi roblje. U  XX veku, veku koji je proglašen dobom napretka, nauke i tehnologije, ponovo su pokušali od Srba da prave roblje,“ rekao je Starović. 

Starović je rekao da je u drugoj polovini 1942. godine samo u selima Veliko i Malo Palančište  i Gornji Jelovac, ubijeno i zaklano na stotine ljudi i dece, i da danas ova mesta imaju isti ili manji  broj stanovnika u odnosu na koliko je ubijeno u ta tri, crna dana.

"Ove žrtve su pale, od komšijske odnosno bratske ruke, što za sobom ostavlja niz još uvek nerešenih moralnih, pravnih i ljudskih pitanja,“ rekao je Starović.

Ministar je ukazao da ukupna stradanja civilnog stanovništva tokom Drugog svetskog rata na Kozari iznose preko 40. 000 Srba, a da je među njima 12.000 dece ispod 15 godina starosti.  

"Grobovi Kozarčana, od ove planine pa do Jasenovca, od Jasenovca pa do Zemuna, i od Zemuna do Nemačke i daleke Norveške i danas nam govore o mržnji prema Srbima, mržnji prema ljudskom rodu i pravdi. Branko Ćopić je davno napisao - Sedam stotina godina spominjaće se slava Kozare. Mi danas nosimo zavet ne da se sećamo naših mučenika u narednih 700 godina, već sve dok postoji srpskog imena i srpskog roda,“ naveo je Starović.

U ime institucija Republike Srpske vence su položili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i ministar rada i boračko –invalidske zaštite Danijel Egić. 

Na Memorijalnom zidu centralnog spomenika upisana su imena 9.921 poginulog borca u borbama na ovom području tokom Drugog svetskog rata.