20. avgust 2024 15:03

Ekosistem Baltočkog mora u opasnosti, riblji fond u opadanju

Izvor: TANJUG

Foto: Shutterstock.com/hyotographics, ilustracija

GDANJSK/STOKHOLM - Ekosistem Baltika, plitkog i poluzatvorenog mora sa površinom od skoro 400.000 kvadratnih kilometara, koje se graniči sa devet priobalnih zemalja od Danske do Rusije, je u opasnosti.

Oko 30 odsto njegovog morskog dna pati od deoksigenacije zbog izlivanja otpadnih voda, uključujući i one koje sadrže azot ili nitrate, preneo je Mond.

Eutrofikacija, ili prevelika količina organske materije, postala je široko rasprostranjena, a problem predstavlja i nizak nivo saliniteta vode.

Naravno i ribe je sve manje.

Iz prijatnog enterijera svog ribljeg restorana u Vladislavovu, primorskom gradu na poljskoj obali, 50-ak kilometara severno od Gdanjska, Rafal Gola, koji već tri decenije baca mreže na moru, sanja samo da dobije sredstva od Evropske unije za prekvalifikaciju.

Ovaj ribar se nada da će to moći da uradi od početka 2025. jer je ribolov na Baltiku u Poljskoj mrtav.

"Početkom 1990-ih imao sam troje zaposlenih, bakalara je bilo u izobilju. Više ih nema, papaline koje hvataju veliki čamci, pretvaraju se u životinjsko brašno (za ishranu uzgojenog lososa)", objašnjava on.

Jacek Vitbrodt, predsednik Udruženja morskih ribara, sa sedištem u Vladislavovu kaže da su bakalar i losos činili suštinski deo života ribara, ali da je sada da bi sastavio kraj sa krajem pretvorio nekoliko parcela svog parkinga u mesta za kamper kombije.

U novembru 2021. godine, nakon višestrukih upozorenja ribara i naučnika i moratorijuma u ​​drugoj polovini 2019. godine, Savet ministara Evropske unije je na kraju zabranio komercijalni ribolov bakalara u Baltičkom moru.

Kao i bakalar i losos se može uhvatiti samo slučajno.

Što se tiče haringe, još jedne ključne ribe za ribare u ovom moru severne i istočne Evrope, ona postaje, takođe, retka.

Šveđanin Denis Bergman (39) još uvek pokušava da uhvati ribu u mrežama koje baca između Švedske i Finske u Botničkom zalivu, kao i šest generacija muškaraca u njegovoj porodici.

"Četiri godine je situacija bila katastrofalna", rekao je on i istakao da je ulov smanjen za 95 odsto.

On je najmlađi ribar u oblasti oko Gevlea, 150 kilometara severno od Stokholma.

Njegova porodica preživljava zahvaljujući restoranu i prodavnici morskih plodova, koju delimično snabdevaju veletrgovci.

Okeanolog Henrik Svedang, predavač u Centru za Baltičko more na Univerzitetu u Stokholmu, potvrđuje da su "zalihe haringe istorijski niske" i da im preti sudbina slična sudbini bakalara.

"Što duže budemo čekali pre nego što reagujemo, to će duže biti potrebno da se količine vrate na prihvatljive nivoe", naglasio je on.