Da li je vojvoda od Vindzora pomogao nacistima da bombarduju Bakingemsku palatu?

LONDON - Britanska kraljevska arhiva možda može da pomogne da se utvrdi da li je vojvoda od Vindzora i bivši kralj Velike Britanije Edvard VIII pomogao nacistima da bombarduju Bakingemsku palatu, rekao je istoričar Aleksandar Larman koji je dobio pristup riznici, preneo je londonski "Tajms".

Larman, čije su knjige o kraljevskoj porodici između ratova ocrtavale vojvodinu ratnu pomoć Nemačkoj i navodni pokušaj službe MI5 da ubije Edvarda VIII, rekao je da je bio iznenađen količinom informacija dostupnih u arhivi u zamku Vindzor.

Rekao je na festivalu literature u Oksfordu u nedelju da je kraljevski arhivista rekao da "im nije cilj da se štiti reputacija vojvode od Vinzora".

Larman je dodao da su, nasuprot tome, informacije o princu Filipu (suprugu kraljice Elizabete II) bile isečene i da se malo zna o vojvodi od Kenta princu Džordžu, koji je poginuo u avionskoj nesreći 1942. godine u Škotskoj.

Navodi se da je vojvoda od Kenta imao homoseksualne veze, uključujući i sa Noelom Kauardom, poznatim engleskim književnikom i glumcem.

Larman je istakao da sumnjivi materijal o princu Filipu nije bio dostupan jer kraljevska porodica u to vreme "zaista nije želela da on oženi kraljicu".

Rekao je da je vojvoda od Vidnzora, koji je abdicirao 1936. godine zbog ljubavi sa Amerikankom Volis Simpson, davao "insajderske informacije" o unutrašnjosti Bakingemske palate.

Nacisti su bombardovali palatu 1940. godine, a nekoliko bombi je pogodilo "porodične odaje".

Larman je istakao da nema dileme da je vojvoda bio nacistički simpatizer i da je izgledalo da je zaista davao nacistima informacije.

"Nacisti su znali šta rade, a to je zato što su imali insajderske informacije, od vojvode. Ne verujem da je Edvard III želeo da vidi brata, kralja Džordža VI mrtvog, ali... bio je u poziciji takvoj da je tačno znao ko je gde u Bakingemskoj palati", rekao je Larman.

Larman je rekao da detalji iz britanske službe MI5, koji su bili nakratko dostupni u Nacionalnoj arhivi, ali su ponovo zapečaćeni, odgovaraju ostalim informacijama koje ukazuju da je Džordž Mekmahon, navodi doušnik MI5, dobio dozvolu od bezbednosnih službi da ubije kralja (Edvarda VIII) nakon što je abdicirao.

Pokušaj ubistva vojvode dogodio se 1936. godine kada je jahao konja u Londonu, međutim, Mekmahonu nije uspeo atentat jer mu je, navodno, jedna žena otela pištolj, a policajac brzo reagovao i uhapsio ga.

Larman je rekao da je pitanje vremena kada će se obezbediti pristup arhivi Alana Laselesa, kraljevskog sekretara četiri britanska monarha između 1920-1953. godine, i kasnijeg čuvara Kraljevskog arhiva.

Arhiva se nalazi na Čerčil koledžu u Kembridžu i biće otvorena tek pet godina nakon smrti kraljice Elizabete II.