Predrag Mijatović o litijumu: Ništa nije manje opasno eksploatisati olovo, cink ili bakar

BEOGRAD - Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović izjavio je danas da smatra da je ceo problem sa litijumom nastao politički i da ništa nije manje opasno eksploatisati i prerađivati rudu olova, cinka ili bakra.

"Litijum je značajno rudno bogatstvo i velika perspektiva u Srbiji. Sad svi oni koji napadaju litijum, uglavnom su bili za litijum, i u vreme kada su oni bili na vlasti, tada su i počela istraživanja litijuma i prvi put je tad i nađen litijum. Tek je kasnije, 2020. godine je odbranjen taj elaborat. Normalno, svaka rudarska aktivnost za sobom povlači narušavanje ambijentalne sredine, mogućnosti ekoloških rizika i to je nešto što prati rudarstvo", rekao je Mijatović za Tanjug.

On je dodao da je sada svuda u svetu trend takozvano održivo rudarstvo - spoj rudarstva i ekologije.

"Poenta je da se primenom rudarstva, znači eksploatacije mineralnih sredina, što manje utiče na okolinu i na životnu sredinu, da bude što manje emisija otrovnih gasova, nekih raznih produkata, tečne jalovine. To znači - rade se savremene metode i otkopavanja i prerade mineralnih sirovina, i to ne samo za litijum, nego za sve mineralne sirovine. Ništa nije manje opasno eksploatisati i prerađivati rudu olova, cinka ili bakra", napomenuo je Mijatović.

Na pitanje - u čemu bi se razlikovao rudnik litijuma sa postojećim rudnicima koji postoje u Srbiji, MIjatović kaže da ne bi trebalo da se razlikuje ni po čemu.

"Pogotovo što je ovde u pitanju podzemna eksploatacija. Mi u Srbiji već imamo četiri rudnika olovo-cinka, koji imaju podzemnu eksploataciju, koje rade potpuno normalno, bez nekih velikih posledica po okolnu sredinu. U Boru je drugi slučaj, tamo se eksploatiše bakar, uglavnom na površinskim kopovima, ili ugalj u okolini Beograda i Kostolca, gde je u pitanju površinska eksploatacija", rekao je Mijatović.

On je naglasio da na životnu sredinu manje utiče podzemna eksploatacija.

"To je zato što se kod rudnika sa podzemnom eksploatacijom kompletna aktivnost odvija ispod zemlje i to konkretno za ovaj rudnik litijuma, ako krene eksploatacija. To će se odvijati na dubinama od 400 do skoro 700 metara ispod površine zemlje", rekao je Mijatović.

Poručio je da ruda koja je tako dobijena i dopremi se na površinu terena ide u postrojenja za preradu.

"To su sve zatvorena postrojenja, bilo da se radi o drobljenju rude ili kasnije o tretiranju rude sumpornom kiselinom. Znači, ništa se ne radi na otvorenom. Isparavanja koja se dešavaju u priliku hemijskih reakcije između jadarita i sumporne kiseline odvoja se u strogo kontrolisanim uslovima. Ako se i pojave neki gasovi, postoji tačno određen mehanizam i oprema koja te gasove prikuplja i neutrališe. Što znači - priča o sumpornim kišama je potpuno izmišljena, jednostavno, to nije način na koji mogu da se dese takvi efekti", kazao je on.

Rekao je da sama jalovina koja se dobija nakon procesa prerade nije tečna jalovina, nego je suva jalovina koja će se u kasnijem postupku prerade vraćati u one delove rudnika ispod zemlje tamo gde je već završena eksploatacija.

"U neposrednoj okolini rudnika, znači van fabričkog kruga, kako bi se to reklo, potpuno je normalna proizvodnja, poljoprivna proizvodnja može potpuno normalno da se odvija. Međutim, šta je važno? Kod celog ovog procesa i eksploatacije dole ispod zemlje i prerade rude na površini terena, prvo to sve treba uraditi shodno s svim pozitivnim tehničkim propisima, znači sva kompletna tehnička dokumentacija, projekti moraju biti urađeni", naglasio je zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije.

Naveo je da kada ceo taj sistem krene u rad, mora da se uspostavi i monitoring.

"Znači praćenje svih segmenta prve eksploatacije, kasnije prerade litijuma do dobijanja litijum karbonata, da bi se na vreme moglo reagovati i sprečiti svi neželjeni efekte koji bi mogli da se dese. Znači, postoje rizici, međutim, savremeno rudarstvo i tehnologija našli su odgovore na svata pitanja kako sve to preduprediti i držati pod kontrolom", istakao je Mijatović.