Sara Pavkov: U Srbiji postoje 473 zaštićena područja, površina veća od 765.000 hektara

BEOGRAD - Srbija ima 473 zaštićena područja, čija je površina nešto veća od 765.000 hektara i čini 8,65 odsto površine cele zemlje, i to bez nacionalnih parkova Kučaj Beljanica i Stara Planina sa kojima ima 9,21 odsto, izjavila je danas državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sara Pavkov.

Ona je na Forumu ekoloških politika "Razvojne mogućnosti prirode u Srbiji", u organizaciji Svetske organizacija za zaštitu prirode ocenila da su sudbina planete zemlje i Srbije neraskidivo povezane i da je naša zemlja do sada pokazala da razvojne mogućnosti prirode u Srbiji ne moraju da se kose sa prosperitetom društva.

"Nadam se da ćemo zajedničkim radom učiniti da buduće generacije pamte ove godine kao presudne u borbi za zaštitu prirode, koja počinje upravo kroz dobro zakonodavno utemeljenje", rekla je ona.

Navela je podatke prema kojima iznos novca za sufinansiranje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa raste u poslednjih pet godina, pa je ova suma sa 229 miliona dinara koliko je iznosila 2020., ove godine dostigla pola milijarde dinara.

"Prošle godine smo prvi put doneli uredbu o raspodeli podsticaja za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti. Time je Ministarstvo zaštite životne sredine izdvojilo iz budžeta 45 miliona dinara za sufinansiranje projekata i radova u šest jedinica lokalne samouprave i to u Despotovcu, Krupnju, Sjenici, Prijepolju, Medveđi i Čačku", rekla je Pavkov.

Dodala je da je ove godine prvi put donesen pravilnik o kriterijumima za ostvarivanje prava na olakšice i bliži postupak ostvarivanja prava na olakšicu plaćanja naknade za korišćenje zaštićenog područja.

Prema njenim rečima resorno ministarstvo je za projekte pošumljavanja izdvojilo 200 miliona dinara, što je duplo više od sume izdvojene prošle godine.

Antoan Avinjon, iz Delegacije Evropske unije u Srbiji je naveo da je cilj da se površina pod zaštićenim područjima poveća i da iznosi 20 odsto površine.

Skup se održava u prostorijama Privredne komore Srbije (PKS) a kako je istakao direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović, Privredna komora je partner Svetske organizacije za zaštitu prirode na ovom projektu.

"Nije slučajno što sarađujemo sa WWF. Tema skupa jeste partnerstvo i koordinacija a iskustvo pokazuje da i kada ima novca za ostvarenje projekata a nema koordinacije, efekat uloženog novca je manji. Koordinacija zainteresovanih strana može pomoći da sredstva daju bolji efekat", rekao je on.

Istakao je da je interes privrednika i Privredne komore Srbije da se priroda sačuva i ukazao da je to u našem slučaju važno i zbog ulaska u Evropsku uniju (EU).

"Članovi EU ne možemo postati ako ne ispunimo zelene kriterijume", ukazao je Vesović.

Dodao je da u očuvanju prirode mora da postoji koordinacije svih državnih organa ali i njihova koordinacija sa privrednim subjektima, bez čega, kakom je rekao, zaštita prirode neće uspeti.

Na današnjoj konferenciji održaće se tri panel diskusije, od kojih je prva na temu pametno i održivo upravljanje zaštićenim područjima, druga adaptacija na klimatske promene na lokalnom nivou i treća o delotvornom upravljanju vodama i preporukama za unapređenje.