Svetska banka: Ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana biće 3,7 odsto 2025. godine

BEOGRAD - Svetska banka u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan (ZB) procenjuje da će ekonomski rast zemalja tog regiona dostići 3,7 odsto u 2025, prvenstveno usled povećanja potrošnje i investicija, podstaknutih rastom kupovne moći.

Kako je rečeno na predstavljanju tog izveštaja u Beogradu, taj rast je za 0,2 procentna poena viši nego što je predviđao prolećni izveštaj.

Naglašeno je i da se očekuje da stopa rasta zemalja Zapadnog Balkana u 2024. iznosi 3,3 odsto, što je 0,1 procentni poen više nego što je prvobitno bilo procenjeno.

Vodeći ekonomista za Zapadni Balkan Ričard Rekord rekao je da se očekuje da će na srednji rok postepeno oporavljati ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji i da će to imati ključnu ulogu u podsticaju izvoza iz regiona Zapadnog Balkana.

On je naveo i da je uprkos pozitivnim izgledima, ovaj region i dalje osetljiv na usporeni globalni rast, ponovno povećanje inflacije, političku neizvesnost i ekstremne vremenske događaje.

Rekord je naglasio da se sa jačanjem ekonomskog rasta, životni standard postepeno približava onome koji uživaju građani naprednijih ekonomija EU, ali, kako je dodao, potrebne su strukturne reforme, uključujući i one navedene u Planu rasta EU.

SB procenjuje i da je za pospešivanje ekonomskog rasta potrebno da države unaprede trgovinsku razmenu unutar regiona i sa EU, kao i da skrate vreme čekanja na graničnim prelazima i integrišu svoje platne sisteme, a potrebna je i usredsređenost na razvoj ljudskog kapitala.

Od presudnog značaja za prelazak sa srednjeg na viši nivo dohotka je unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema.

Prema podacima SB skoro četvrtina građana zemalja Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, pa se ocenjuje da bi bolje upravljanje globalnom radnom snagom sa Zapadnog Balkana mogao biti ključni pokretač ekonomskog razvoja u ovom regionu.

Uz adekvatno upravljanje, kako je rečeno, migracije mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz i privući investicije, što u krajnjem ishodu dovodi do stvaranja radnih mesta i prenosa znanja.

Doznake mogu, kako piše u izveštaju, da poboljšaju finansijsku situaciju domaćinstava migranata, a sa druge strane, povratak migranata koji su u inostranstvu stekli napredne veštine može dovesti do "priliva mozgova" u zemlje porekla, dok atraktivnost visokih zarada u stranim zemljama može motivisati one koji ostaju da steknu obrazovanje i unaprede svoje veštine.

U izveštaju SB se zemljama Zapadnog Balkana preporučuje kako bi migracije maksimalno iskoristile za unapređenje stanja, da usvoje razvoj programa obuke za sticanje veština i mobilnosti u partnerstvu sa odredišnim zemljama i proširivanje obima bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju.

Preporučeno im je i unapređenje zaštite za migrante u toku ciklusa migracije kako bi se ublažili rizici sa kojima se mogu suočiti i motivisati njihov povratak, kao i omogućavanje prenosa kapitala, stručnosti i najnaprednijih tehnologija posredstvom pripadnika dijaspore.

SB ističe i da je ključno i korišćenje digitalnih alata i unapređenje prikupljanja podataka radi delotvornog upravljanja migracijama i usvajanja javnih politika.