Siniša Mali: Litijum bi podigao BDP za 10-12 milijardi evra, vodićemo transparentnu politiku

BEOGRAD - Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da bi rudarenje litijuma u Srbiji podiglo bruto domaći proizvod (BDP) u proseku od 10 do 12 milijardi evra godišnje, navodeći da će vlast voditi transparentnu politiku po tom pitanju.

Mali je za TV Prva rekao da su razgovori o iskopavanju litijuma tek počeli i da do iskopavanja neće doći sigurno pre 2028. godine, a da će, ako bude odlučeno da se iskopava, biti poštovani najstroži ekološki standardi. On je pozvao građane da se informišu i da tek kada sve činjenice budu utvrđene, donesu svoj stav.

"Da li će do ovog projekta doći ili ne zavisi od građana Srbije, ali dajte da pre toga sagledamo sve činjenice", rekao je Mali. Napomenuo je da to nije borba između zdravlja i litijuma, nego politikanstva opozicije i pitanja daljeg ekonomskog napretka i razvoja Srbije.

"Nije ovde razlika ili borba između zdravlja i litijuma, nego je to borba između jedne površnosti i politikanstva ljudi iz opozicije i pitanja daljeg ekonomskog napretka i razvoja Srbije", rekao je ministar finansija.

Direktne strane investicije iznosile 4,5 milijardi evra 2023. godine

Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas da je tokom 2023. godine iznos direktnih stranih investicija u Srbiju iznosio 4,5 milijardi evra, da se 60 odsto svih investicija u regionu odnosi na Srbiju i da je to rezultat vladinih reformi.  

"Srbija je postala atraktivnija, bolje je, konkurentnija je u poslednjih 12 godina. Mi sprovodimo reforme na svim mogućim nivoima, podižemo plate, podižemo penzije, ulažemo u infrastrukturu. Kada sve to radite, vama su prihodi u budžet sve veći i veći, raste vam BDP", rekao je Mali za TV Prva.  

On je izjavio da je cilj Vlade Srbije da do kraja 2027. godine i ulaganjem u EXPO Srbija ostvari BDP od 100 milijardi evra, a kako je podsetio, pre 12 godina BDP je iznosio 30 milijardi.  "To je ogroman napredak, ogroman skok, ali uprkos svim tim ulaganjima, uprkos svemu tome, mi smo sačuvali makroekonomsku stabilnost", naveo je Mali.  On precizira da na to ukazuju kreditne rejting agencije i Međunarodni monetarni fond (MMF).  

"Nama je udeo javnog duga ispod 50 odsto, a imamo više od šest milijardi evra na računu budžeta. To je ogroman novac, a nikada više novca na računu budžeta nismo imali", naveo je Mali.  

Prosečna plata rasla 20,1 odsto više od inflacije od 2021. godine

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da su od 2021. godine neto zarade u Srbiji porasle 64,9 odsto, dok je istovremeno inflacija kumulativno porasla 37 odsto, što znači, kako je istakao, da je u tom periodu prosečna zarada rasla za 20,1 odsto više od inflacije.

Mali je tako odgovorio na tvrdnje pojedinih opozicionih političara da je inflacija "pojela" plate i dodao je da su u istom periodu penzije rasle 22 odsto više nego što je rasla inflacija.

"Za 20 odsto su nam veće zarade nego što je bila inflacija tokom ovog, najtežeg mogućeg perioda u globalnoj ekonomiji", rekao je Mali gostujući na TV Prva.On je dodao da je država vodila računa da penzije i plate rastu iznad nivoa inflacije i naveo da je minimalna zarada porasla 14,8 odsto više od rasta inflacije.

Mali je ocenio da to što je prosečna plata u maju prvi put prešla 100.000 dinara pokazuje ispravnost srpske ekonomske politike i najavio da će u decembru, ako se nastavi ovim putem, one preći prosek od 920 do 930 evra.