Odbor za finansije prihvatio Predlog zakona o davanju garancije za Srbijagas

BEOGRAD - Odbor za finansije Skupštine Srbije prihvatio je danas Predlog zakona o davanju garancije Srbije po zaduženju JP “Srbijagas”, a reč je o kreditu u iznosu do 105 miliona evra za finansiranje tekuće likvidnosti.

Garancije države se daju u korist UniCredit banke, NLB Komercijalne banke i AIK banke, a po zaduženju Srbijagasa.

Dragan Babić iz Uprave za javni dug rekao je danas na sednici Odbora za finansije da je neophodna podrška vlade kroz davanje garancija kako bi se nastavilo snabdevanje gasom.

“Imajući u vidu da je neophodno obezbediti sigurno i kontinuirano snabdevanje gasom javno preduzeće Srbijagas je prinuđeno da i dalje uvozi dodatne količine prirodnog gasa što utice na likvidnost”, rekao je Babić.

On je objasnio da se uvoz interventnih količina plaća avansno i da “Srbijagas” nije u mogucnosti da iz tekuće likvidnosti obezbedi sredstva, te da je neophodna podrška vlade kroz garancije za kredit.

Direktor JP “Srbijagas” Dušan Bajatović kaže da nije reč o novom zaduženju i da su “pare već potrošili”, ali da firma mora da obezbedi tekuću likvidnost.

On je podsetio da je to preduzeće do 2012. godine imalo sedam zaduženja od po 200 miliona evra.

Bajatović je rekao da se u skladištu u Banatskom Dvoru nalazi 286 miliona kubnih metra gasa, a u skladištu u Mađarskoj 380 miliona kubnih metara za slučaj da se, iz bilo kojih razloga, prekine dotok tog energenta iz Rusije.

Dodao je da Srbijagas posluje u uslovima u kojima se visoko subvencioniše cena gasa i da će cena tog energenta morati da ove godine bude povećana.

Opozicioni poslanici ocenili su na sednici odbora za finansije da se Srbija olako zadužuje i da će sve to morati da se vrati.

Šef poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić kaže da je “trend ove vlasti zaduživanje Srbije”, dodajući da mu je neverovatno sa kakvom lakoćom predstavnici vlasti govore o tome.

“Slušajući ministra finansija shvatamo kako treba da budemo srećni što se zadužujemo, kao da mi dajemo kredite. Sve vreme se stvara takva slika”, rekao je Aleksić i dodao da se pre nekoliko dana Srbija zadužila za prvu tranšu u iznosu od 1,75 miliona evra.

Tvrdi da su zemlje u region prošle godine imale veći rast BDP-a od Srbije, te je tako naveo da je po podacima Svetske banke rast u Hrvatskoj bio 6,6 odsto, Mađarske 5,5 odsto, Rumunije 4,6 odsto, Albanije 3,5 odsto, dok je, kaže, od Srbije koja je imala rast od 2,5 odsto lošija bila jedino Severna Makedonija sa rastom BDP-a od 2,1 odsto.

Poslanik poslaničke grupe “Ujedinjeni” Vladimir Obradović upitao je kako će Srbija da vraća te kredite, te dodao da nema dovoljno informacija o predlozima zakona da bi mogao da donese odluku kako će glasati.

Članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu, na osnovu korišćenja sredstava iz stend-baj aranžmana, odobrenog Srbiji 2022. godine.

Pored Predloga zakona o davanju garancija Srbije u korist Unikredit banke, NLB Komercijalne banke i AIK banke po zaduženju Srbijagasa od 105 miliona evra, razmatrao se i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji obnove teretnog voznog parka Srbije između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za kredit od 43 miliona evra.