Tomin: Narednih meseci postepeni pad inflacije, do kraja godine oko 4,0 odsto

BEOGRAD - Trenutna ciljana stopa inflacije iznosi 3,0 odsto, s dozvoljenim odstupanjem od plus minus 1,5 procentnih poena, izjavio je pomoćnik generalnog direktora za makroekonomske analize i projekcije u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Aleksandar Tomin i dodao da su upravo to u javnosti popularno nazvane granice inflacionog cilja NBS, koje se kreću između 1,5 i 4,5 odsto.

On je u rubrici "Korisno je da znate" objavljenoj na sajtu NBS objasnio da je

ciljana stopa inflacije jedina numerička smernica za monetarnu politiku koju sprovodi NBS i napomenuo da Narodna banka nastoji da podrži i sprovođenje ekonomske politike Vlade Srbije, pod uslovom da time nije ugroženo ostvarivanje ciljane stope inflacije, niti stabilnost finansijskog sistema.

Govoreći o tome zašto se uopšte definišu dozvoljena odstupanja inflacije od cilja, rekao je da se to najjednostavnije rečeno radi da bi se obezbedila fleksibilnost monetarne politike bez narušavanja njenog kredibiliteta.

Posebno je istakao da ciljanu stopu inflacije utvrđuje NBS u saradnji sa Vladom Srbije, na osnovu analize tekućih i očekivanih makroekonomskih kretanja i srednjoročnog plana korekcije cena na koje vlada ima direktan ili indirektan uticaj.

Kada je reč o očekivanjima Narodne banke Srbije do kraja godine naveo je da je u poslednjih nekoliko godina čitav svet bio suočen sa snažnim inflatornim pritiscima i u tim uslovima i inflacija u Srbiji je bila visoka neko vreme.

"Nakon dostizanja vrhunca na nivou od oko 16,0 odsto u martu 2023, ona je zahvaljujući popuštanju globalnih troškovnih pritisaka i zaoštravanju monetarne politike kontinuirano opadala i u maju ove godine vratila se u granice cilja, a u junu je dodatno smanjena na 3,8 odsto", naveo je Tomin.

Dodao je da je prema poslednjem raspoloživom podatku o julskoj inflaciji, ona iznosila 4,3 odsto međugodišnje, te da je nastavila da se kreće u granicama cilja treći mesec uzastopno.

"Njen privremeni rast u julu u odnosu na jun bio je vođen serijom jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda sa značajnim učešćem u indeksu potrošačkih cena, poput hleba, kafe, konditorskih proizvoda, naftnih derivata i pojedinih usluga koje pripadaju kategoriji regulisanih cena", rekao je on.

Na takva kretanja, objasnio je, uticao je rast cena tih proizvoda na svetskom tržištu, u slučaju kafe, ili sirovina u njihovoj proizvodnji, u slučaju derivata nafte i konditorskih proizvoda, dakle, faktori na koje NBS nema direktan uticaj.

Što se tiče očekivanja za naredni period, Tomin je rekao da se u narednim mesecima očekuje da inflacija postepeno opada i da se do kraja tekuće godine nađe na nivou od oko 4,0 odsto, a da se tokom naredne godine postepeno približi centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto.

Usporavanju inflacije u ovoj i u narednoj godini, prema njegovim rečima, doprinosiće i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija, niža inflaciona očekivanja, očekivano usporavanje rasta realnih zarada, kao i očekivani pad svetske cene nafte u skladu s fjučersima.