Profesor Dinko Knežević: Sve predviđene mere držaće uticaj rudarenja jadarita u dozvoljenim granicama

BEOGRAD - Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji Dinko Knežević izjavio je danas da struka nema nikakvih nedoumica po pitanju rudarenja jadarita u Srbiji i njenog uticaja na životnu sredinu, istakavši da će sve mere koje su predviđene držati negativan uticaj u granicama koje su dozvoljene.

On je za Tanjug rekao da nema tehnološkog ili industrijskog postrojenja koje nema negativan uticaj na životnu sredinu, ali dodao da taj uticaj mora da se drži u granicama koje su zakonom i propisima propisani.

"Ima nekih stručnih dilema koje će se rešavati u periodu koji dolazi jer ni jedan rudnik nije iz cuga isprojektovan, treba da prođe neko vreme, dokumentacija se radi u više nivoa. Kada bude sve završeno i tada vam se čini da je sve definisano pa dođe izgradnja i nešto fali, što se rešava na licu mesta", naveo je profesor.

Na pitanje koliko je do sada studija urađeno i da li su one bile dovoljne da bi stručnjaci mogli da tvrde da bi rudarenje jadarita i njegova prerada zarad litijuma bili bezbedni, Knežević je rekao da kada je ceo taj proces obustavljen u Srbiji, prebrojano je da je napravljeno oko 90.000 dokumenata od kojih je odabrano 100, 150 dokumenata koji čine srž celog rudnika i prostrojenja a na bazi kojih su napravljene tri studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Kako je objasnio, jedna studija se bavi samo rudnikom i uticajem samog rudnika i postrojenja koja prate rudnik, druga se bavi fabrikom za preradu koncentrata koji se dobija iz rudnika, a treća studija se bavi upravljanjem otpadom i uticajem tog otpada na životnu sredinu.

"Što se široke javnosti tiče njima su interesantne ove tri studije koje su završene u period od 2021. do 2023. godine, a sve je lansirano i pušteno da bude u junu 2024. godine", dodao je on.

Odgovarajući na pitanje kakve garancije Srbija ima da se projekat "Jadar" može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i svetskih standarda životne sredine, kako se konstatuje u nacrtima studije o proceni uticaja na životnu sredinu, Knežević je izjavio da je garant onaj koji je izvođač radova, odnosno kompanija Rio Tinto i njena domaća sestrinska firma Rio Sava koja mora da bude garant prema državi.

Što se tiče stanovništva koje živi u okruženju i u celoj državi, profesor kaže da je njima garant država odnosno institucije države, poručivši da koliko je jaka država i njene institucije toliko će biti jaka i kontrola same firme da poštuje sve standarde.

"I do sada je sve jedno postrojenje rađeno, projektovano samo pod uslovom da se poštuju svi ti standardi. Najoštriji i manje oštri to su novinarske priče, ako je između jedan i 10 jednako ste dobri i kad je dva i kad je devet", naveo je on.

Komentarišući izjavu ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović da u Francuskoj razvijaju rudnik litijuma koji je po određenim parametrima sličan onom kakav Rio Tinto planira da otvori u Srbiju, kao i to što je nemački kancelar Olaf Šolc u petak poručio da je planirano iskopavanje litijuma u Altenbergu u namčkoj pokrajini Saksoniji, Knežević je rekao da se radi o takmičenju ko će da bude prvi jer taj koji budi prvi će imati najbolje investitore za kasniji nastavak svoje proizvodnje.

"U više država na više mesta se radi na razvoju projekata, ovde se radi o takmičenju ko će da bude prvi jer taj koji bude prvi imaće verovatno najbolje investitore za kasniji nastavak svoje proizvodnje. Nije rešenje da napravimo koncentrat, ako vam koncentrat košta jedan dinar, ali od njegove prerade u fabrici imate dobit 10 dinara, a ako napravite baterije i akumulator onda imate 100 dinara. Rešenje da se proizvodni lanac što duže proširi", objasnio je profesor.