Profesor Aleksandar Cvijetić: Tehnologija podzemne eskploatacije bolja, otisak na životnu sredinu manji

BEOGRAD - Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvijetić izjavio je danas da je tehnologija podzemne eksploatacije litijuma mnogo skuplja od površinske, ali da je bolja jer je njen otisak na životnu sredinu mnogo manji pošto se sve odvija pod zemljom.

Budući da pod zemljom rade ljudi, ističe Cvijetić, zbog njih se mora napraviti okruženje tako da se ti gasovi razređuju i prašina obara, rekao je Cvijetić za Tanjug.

Dodao je da su se u početku projekta "Jadar" pojavili ogromni površinski kopovi, što je, smatra on, jedan od inicijalnih kapisla koja je dovela do toga da ljudi imaju određeni animozitet prema projektu.

"Postoje izvesni uticaji u vezi sa projektom kada je reč o podzemnim vodama, spuštanjem nivoa vode i slično. Kao i u svakom projektu to je i ovde prepoznato. Imate tehnologije kod podzemne eksploatacije gde otkopavate rudu i na tom mestu ostaje prazan prostor. Ukoliko radite u predelima gde ne morate da štite površinu, vremenom se to sleže i gore na površini mogu da se naprave izvesne depresije", objasnio je profesor.

S obzirom na to da se ovde radi o predelu gde postoji stanovništvo i poljoprivreda, Cvijetić kaže da se radi sa tehnologijom zapunjavanja, odnosno da se sva ruda i jalovina koja se izvadi zapunjava jalovinom.

"To se vraća, zapunjava se prostor tako da sprečavate sleganje terena iznad vas. Ako se sve uradi, a uradi se, konkretno za projekat Jadar imaćete sleganje za 25 centimetara za 30 godina eksploatacije", poručio je on.

Kako je naveo, trenutno se rade tri studije, studija za podzemni deo odnosno za rudarski deo, studija za hemijsko postrojenje odnosno prerade litijuma i studija za odlagalište industrijskog otpada i dodao da je on konkretno učestovao na izradi studije za procenu uticaja za rudarski deo.

Na pitanje koliko okna će ovaj rudnik imati i koje rizike sa sobom nosi njihova izrada, Cvijetić je rekao da će rudnik imati dva okna, jedno izvozno u kom će se kretati ruda i gde će se ljudi i oprema spuštati, a drugo ventilaciono.

"Ono što ovde ljude zabrinjava jeste što imamo gornju izdan i duboku izdan da može da se desi da može da se spoji. Ljudi moraju da shvate da nije to, upravo je zato u studiju posebno posvećena pažnja tome kako bi se sprečilo mešanje tih izdani (sa podzemnom vodom). Postoje tehnologije kod kojih kako radite, svaki segment odmah izolujete", objasnio je profesor.

Pre nego što se uradi okno, Cvijetić kaže da se radi centralna bušotina pomoću koje se tačno zna šta se nalazi na svakom metru.

Dodaje da se tamo gde se vidi da se nalaze vodonosni horizonti radi posebna izolacija, obloga i impregnira se kako bi se sprečilo snižavanje nivoa bilo koje izdani i mešanja izdani bez obzira na kojoj dubini.