25. septembar 2024 13:07

Profesor Milojko Arsić: Privredna aktivnost u drugom kvartalu usporena, ali je rast i dalje solidan

Izvor: TANJUG

podeli vest

Profesor Milojko Arsić: Privredna aktivnost u drugom kvartalu usporena, ali je rast i dalje solidan

Foto: Shutterstock.com/Amnaj Khetsamtip, ilustracija

BEOGRAD - U Srbiji je u drugom kvartalu ove godine privredna aktivnost usporena na 4,0 odsto godišnje, ali je u poređenju sa drugim zemljama rast i dalje solidan, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

On je na predstavljanju 77. broja Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji rekao da je inflacija u junu ušla u ciljni koridor, nakon čega je u naredna dva meseca blago ubrzana, tako da je još među najvećim u Evropi.

"Zaposlenost blago raste, dok realne zarade rastu brže od produktivnosti, što u kratkom roku povoljno utiče na privredu i standard građana, ali nije održivo u dužem periodu", rekao je on.

Prema njegovim rečima, u prvih sedam meseci ostvaren je fiskalni suficit, ali je rebalansom budžeta planirano veliko povećanje rashoda usled čega će deficit u 2024. godini iznositi 2,9 odsto BDP-a i biće za više od 500 miliona evra veći nego što je inicijalno planirano.

Naveo je da je Narodna banka Srbije od juna tri puta smanjila referentnu kamatnu stopu što je, kako je ocenio, bilo primereno nivou inflacije.

Ukazao je međutim da je potrebna opreznost u smanjivanju kamatnih stopa zbog ekspanzivne fiskalne politike koja je planirana u ovoj i narednim godinama i visokog rasta dohodaka.

"Desezonirani rast BDP-a se stabilizovao u poslednja tri kvartala i on pokazuje da privreda Srbije raste po stopi od oko 0,8 odsto iz kvartala u kvartal, što na godišnjem nivou iznosi 3,2 odsto. Glavni pokretač privrednog rasta u drugom kvartalu bila je domaća tražnja koja je u tom kvartalu imala međugodišnji realni rast od 5,5 odsto, dok je izvoz negativno doprinosio rastu BDP-a", rekao je on.

Dodao je da na strani proizvodnje najveći doprinos rastu potiče od građevinarstva i usluga, dok je rast industrije bio skroman, a pad poljoprivredne proizvodnje će zbog suše smanjiti rast BDP.

Procenjuje se da će to smanjenje biti za 0,3 odsto do 0,4 odsto. 

Kada je reč o procenama za naredni period, Arsić je istakao da se u drugoj polovini godine očekuje usporavanje rasta BDP-a, pa se očekuje da će rast u 2024. iznositi oko 3,5 odsto.

Autori Kvartalnog monitora ocenjuju da na tržištu rada, kratkoročno posmatrano, preovlađuju pozitivni trendovi.

Ipak ukazuju da brži realni rast zarada od produktivnosti, ako se nastavi u dužem vremenskom periodu može da negativno utiče na inflaciju, kao i zaposlenost i spoljnu trgovinu.

Što se inflacije tiče navode da je Srbija od početka ove godine značajno oborila inflaciju, ali da je ona i dalje iznad sredine ciljnog koridora i nešto veća nego u evropskim zemljama.

"Kombinacija inflacije veće od evropske i fiksnog kursa za posledicu ima ubrzano približavanje cena u Srbiji evropskim cenama. Opadanje inflacije je sredinom godine usporeno, što je posledica rasta domaće tražnje i troškova, a ne kretanja na svetskom tržištu ili sezonskih faktora", istakao je profesor Arsić.

Dodao je da je za stabilizaciju inflacije na niskom nivou, uz čvrstu monetarnu politiku neophodno da plate rastu u skladu sa produktivnošću, kao i da fiskalni deficit bude nizak.

Govoreći o fiskalnim rezultatima ove godine, naveo je da su oni bolji nego što je bilo planirano budžetom za ovu godinu, najviše zato što su poreski prihodi bili veći od planiranih.

Istakao je da su trendovi iz prvih sedam meseci ukazivali da će na nivou cele godine biti ostvaren fiskalni deficit od oko 1,5 odsto BDP, koji bi bio znatno niži od inicijalno planiranih 2,2 odsto.

"Međutim, Vlada Sbije je krajem septembra podnela Narodnoj skupštini na usvajanje predlog rebalansa budžeta, kojim se predviđa veliko povećanje javnih rashoda i fiskalni deficit od 2,9 odsto BDP-a. U predloženom rebalansu najveće povećanje imaju javne investicije a osim njih relativno snažno su povećani i rashodi za poljoprivredne subvencije, socijalnu i zdravstvenu zaštitu", rekao je Arsić.

Ocenio je da će se najveći deo povećanja javnih rashoda, kao što su rashodi za Ekspo, stadion, saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, kupovinu aviona, subvencije i  socijalna pomoć, preneti i u naredne godine.