RZS: BDP Srbije u tekućim cenama iznosio 8.817.763 miliona dinara u 2023.

BEOGRAD - Bruto domaći proizvod Srbije je u 2023. godini iznosio, u tekućim cenama, 8.817.763 miliona dinara i u odnosu na prethodnu godinu bio je nominalno veći za 18,2 odsto, a realno za 3,8 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako je saopšteno, RZS je sproveo redovnu, petogodišnju veliku ili benčmark reviziju obračuna BDP-a i svih domena sistema nacionalnih računa u skladu sa Evrostatovim programom tj. ciklusom velike revizije i zajedno sa svim zemljama članicama EU koje će, takođe, publikovati revidiranu seriju podataka o BDP-u za period 1995-2022.

Prethodna velika revizija obračuna BDP-a sprovedena je 2018. i 2019. godine, kao i u svim zemljama članicama Evropske unije, predstavlja redovan, regularan proces kojim se sistem nacionalnih računa i obračun makroekonomskih indikatora unapređuje i usavršava usvajajući nove metode i poboljšanja izvora statističkih podataka.

RZS je obavestio javnost o početku procesa revizije u svom saopštenju 2. oktobra 2023 godine. O početku i toku revizije obavešteni su i predstavnici Evrostata, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

U Velikoj reviziji u 2024. godini, u sklopu usklađivanja metodologije obračuna BDP-a sa Evropskim sistemom nacionalnih računa, implementirana su brojna unapređenja metodologije nacionalnih računa koja su plod kontinuirane podrške EU u okviru regionalnih i nacionalnih IPA projekata u periodu nakon prethodne Velike revizije iz 2019. godine.

Takođe, u reviziji iz 2024. godine primenjeni su i novi i poboljšani postojeći izvori podataka kako administrativnih tako i statističkih.

Tu pre svega treba spomenuti rezultate Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova iz 2022. godine i Popisa poljoprivrede iz 2023. godine.

Takođe, poboljšani su izvori podataka o preduzetnicima, o lokalnim jedinicama (pogonima) privrednih društava koje prikuplja Statisički poslovni registar, uvedeno je novo istraživanje o subvencijama i unapređena analitika zaposlenosti.

Kada je reč o metodološkim unapređenjima, implementiran je obračun potrošnje fiksnog kapitala pomoću metode permanentnog inventara - PIM metoda (eng. Perpetual Inventory Method) za značajnim efektima na BDP.

Takođe, prelazak na tzv. "accrual" princip procene finalne potrošnje države (umesto dosadašnjeg „cash“ principa) doveo je do značajne revizije ove komponente BDP-a i sledstveno samog BDP-a.

Na osnovu unapređenih i novih metoda i izvora podataka, BDP za 2022. godinu kao tzv. benčmark godinu uvećan je za 5,1 odsto, a u godinama unazad od 2021. do 1995. godine, nominalni BDP je povećan za oko pet odsto.

Kada je reč o realnim stopama rasta BDP-a one su ostale na prethodno publikovanim nivoima uz manje korekcije u zavisnosti od godine.

Tako je u 2022. godini, realna stopa rasta korigovana sa 2,5 na 2,6 odsto.

RZS daje objašnjenja za najvažnije promene tj. unapređenja metodlogije i izvora podataka i njihov efekat na prethodno publikovane iznose nominalnog BDP-a.

Efekti revizije na BDP su prikazani za 2022. godinu, a efekti korekcije za period 1995 - 2021. godine su na nivou bliskom onom iz 2022. godine:

Primena PIM metoda u obračunu potrošnje osnovnih sredstava (amortizacije) kao i primena "accrual" principa u obračunu finalne potrošnje države doveli su do revizije naviše finalne potrošnje države za 19,2 odsto i BDP-a za 3,1 odsto.

Na osnovu podataka Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova iz 2022. godine kao i Popisa poljoprivrede 2023. godone, revidirana je procena investicija u osnovna sredstva (stambeni prostor i investicije u poljoprivredi) sa efektom povećanja nominalnog BDP-a od oko jedan odsto u 2022. godini a sličan efekat je zabeležen i ostatku vremenske serije 1995-2021. godine.

Revizija podataka o stambenom prostoru uzrokovala je i rezviju procene imputirane rente za oko 56 mlrd. dinara ili za 1,2 odsto što je dovelo do korekcije nominalnog BDP-a za 2022. godinu naviše za oko 0,8 odsto.

Na osnovu promene metode obračuna neobuhvaćene ekonomije izvršena je korekcija naniže finalne potrošnje neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) za oko 6,5 odsto (5,5 mlrd dinara) što je rezultiralo u korekciji BDP-a naniže za oko 0,1 odsto.

Pored toga izvršena je i manja korekcija po osnovu primene PIM metode obračuna potrošnje fiksnog kapitala.

Na osnovu podataka Uprave carina izvršena je korekcija podataka o izvozu i uvozu struje za period 2016-2020. godine koja je uzrokovala korekciju BDP-a između -0,1 i -0,2 odsto u ovom periodu.

Po osnovu implementacije PIM metoda u obračunu potrošnje fiksnog kapitala, revidiran je obračun autputa i bruto dodate vrednosti za sektor države što je dovelo do povećanja BDP-a za 1,8 odsto u 2022. godini sa sličnim efektima i u ostatku vremenske serije BDP-a za period 1995-2021. godine.

Kada je reč o obračunu BDP-a po proizvodnom pristupu, najznačajnija promena se odnosi na obračun bruto dodate vrednosti (BDV) po delatnostima koji se sada vrši na nivou pogona ili lokalnih jedinica istovrsne delatnosti (eng. Local Kind of Activity Units), ne na nivou preduzeća.

To znači da se BDV preduzeća razdvaja na njegovu primarnu i sekundarne delatnosti što omogućava veću preciznost obračuna i bolju konzistentnost sa granskim statistikama koje su takođe zasnovane na podacima pogona preduzeća.

Takođe, poboljšan je obračun BDV-a za preduzetničke radnje za koje su od 2019. godine raspoloživi finansijski izveštaji za sve tzv. preduzetnike knjigaše.

Takođe, na osnovu podataka Statističkog poslovnog registra, iz obračuna BDV-a za preduzetničke radnje, isključeni svi preduzetnici koji nisu podneli završne račune i koji se nalaze u stanju mirovanja aktivnosti kao neaktivni.

To je dovelo do značajnog smanjenja broja preduzetnika koji se smatraju ekonomski aktivnim kao i korekcije BDP-a naniže za oko jedan odsto.

Pored navedenog, promene BDV-a na nivou pojedinih delatnosti su rezultat usklađivanja sa izvornim podacima iz finansijskih izveštaja preduzeća i statističkih istraživanja u procesu balansiranja proizvodnog i rashodnog pristupa obračuna BDP-a putem tzv. commodity flow analize koja se sprovodi u procesu kompilacije tabela ponude i upotrebe.