U evrozoni dve trećine inflacije potiče od cena energenata i hrane, kamate niže od leta

BEOGRAD - U evrozoni dve trećine inflacije potiče od cena energenata i hrane, a stručnjaci očekuju da će kamatne stope početi da se smanjuju već na leto.

Iako je Evropska centralna banka od prošlog leta povećala referentne kamatne stope za 250 baznih poena, stručnjaci Erste grupe očekuju da će 2023. godina biti bolja.

Ipak, predstavnici Evropske centralne banke (ECB) ne očekuju smanjenja kamatnih stopa u toku cele 2023. godine, jer je promena kamatnih stopa u evrozoni u 2022. godini bila bez presedana

Kako je navedeno u analizi Erste grupe, nejasan je odgovor na pitanje koji je nivo kamatnih stopa potreban da bi se inflacija vratila na cilj centralne banke.

Premda postoje jasni znaci pada stopa inflacije kada je reč o hrani i energentima, oni ocenjuju da je i druge oblasti, kao što su usluge, znatno teže proceniti.

Kao odgovor na pitanje do kada će rasti kamatne stope, oni postavljaju pitanje u kojoj meri ekonomija mora da se uspori da bi dovela do pada inflacije u celoj osnovnoj korpi proizvoda, ali očekuju ponovna smanjenja kamatnih stopa u evrozoni već na leto.

Više kamatne stope neće imati puno efekta protiv nestašice kao posledice pandemije, koju prati porast cena energenata i hrane, intenziviran ratom u Ukrajini.

Stručnjaci navode da ECB treba da drži te trendove pod kontrolom i da spreči da viša inflatorna očekivanja postanu norma, a način da se to postigne vide u usporavanju ekonomije, preko strože monetarne politike.

"Međutim, mera u kojoj će inflacija i ekonomija morati da se uspore da bi se zaustavila povećanja kamatnih stopa predstavlja pitanje bez jasnog odgovora. Konačni nivo kamatnih stopa zavisiće od budućih inflatornih i ekonomskih kretanja. Za to ne postoji 'algoritam', a mišljenja unutar Saveta ECB-a po pitanju toga kako bi on mogao da izgleda su veoma različita", navodi se u saopštenju.

Smatraju da će doprinosi energenata i hrane inflaciji opasti ove godine, a samim tim da će doći i do pada stope inflacije.

Prema njihovim ocenama, slabija ekonomska situacija trebalo bi generalno da utiče na usporavanje inflacije, mada prema njihovim navodima nema naznaka da se to događa.

Mesečna povećanja cena u baznoj inflaciji ubrzala, kako navode, od leta i njihova dinamika ne usporava, što znači da je povećanje kamatne stope od 50 bp na početku februara gotovo izvesno.

Stručnjaci očekuju još jedno povećanje stope za 50 bp u martu i poslednje povećanje stope za 25 bp u maju.

Veleprodajne cene gasa i električne energije u evrozoni su u međuvremenu opale ispod nivoa od pre godinu dana. To znači da se može predvideti opadanje godišnjih povećanja cena, koja su nedavno još uvek iznosila više od 50 odsto u oblasti snabdevanja domaćinstava energijom.

U toku 2023. godine energenti, kao i hrana, trebalo bi da sve manje doprinose inflaciji.

Od 2021. godine, stopa rasta zarada zaposlenih se ubrzala, dok je stopa inflacije nastavila da raste zarada zaposlenih nije se menjala, te su oni morali da prihvate znatne gubitke realnih dohodaka.

Stručnjaci su mišljenja da korporativni prihodi rastu brže od 2021. godine nego pre krize i stabilizovali su se na tom višem nivou rasta.

Brži rast pokazuje da je korporativni sektor bio u mogućnosti da poveća cene više nego što su rasli troškovi, dok su energetske kompanije igrale određenu ulogu, ali se procenjuje da nisu bile odlučujući faktor, navedeno je u analizi.