Mali od danas učestvuje na Godišnjem zasedanju MMF i Svetske banke u Vašingtonu

BEOGRAD - Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali započeće danas dvodnevnu radnu posetu Vašingtonu, gde će učestvovati na Godišnjem zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke.

Skup u Vašingtonu okuplja guvernere centralnih banaka, ministre finansija i razvoja, članove parlamenata, rukovodioce privatnog sektora, predstavnike organizacija civilnog društva i akademike kako bi razgovarali o pitanjima od globalnog značaja.

Godišnji sastanak MMF i Svetske banke počeo je u ponedeljak, 21.oktobra i trajaće do subote, 26. oktobra.

Prvog dana boravka u Vašingtonu, ministar Mali će imati sastanke sa tri međunarodne rejting agencije "Standard and Poor΄s", "Moody΄s" i "Fitć Ratings", a nakon što je Srbija u oktobru po prvi put dobila investicioni rejting, najavilo je ministarstvo.

Mali će se sastati i sa zamenikom generalnog direktora MMF Bo Lijem, potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Azije Antonelom Basani i direktorom Evropskog odeljenja u MMF Alfredom Kamerom.

On će tokom boravka u Vašingtonu prisustvovati i sastanku Konstituence MMF i SB, a u petak će se obratiti na investitorskom sastanku, gde će predstaviti potencijale Srbije za ulaganja, navelo je ministarstvo.

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga "S&P Global Ratings" je 4. oktobra povećala kreditni rejting Srbije na investicioni, na nivou BBB- sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšanje.

Inače, Srbiji su tokom 2024. godine poboljšani izgledi za povećanje kreditnog rejtinga od sve tri renomirane rejting agencije, a sada je i zvanično ušla u grupu zemalja sa investivcionim kreditnim rejtingom.

Ključne teme na sastancima u Vašingtonu će se odnositi na aktuelna globalna ekonomska kretanja i izglede u uslovima izraženih geopolitičkih tenzija, kao i na odgovarajuće mere ekonomske politike, a biće predstavljena i Agenda globalne ekonomske politike.

Pored plenarnog zasedanja Odbora guvernera MMF i Grupacije SB, kao najviših organa upravljanja, planirani su i sastanci MMF i finansijskog komiteta i Zajedničkog komiteta za razvoj, savetodavnih organa MMF i Grupacije SB.

Naredne dane će obeležiti debate Svetske banke o efikasnijoj globalnoj pomoći i planovima za podsticanje ekonomskog rasta.

Na skupu će se, takođe, diskutovati o ekonomskom osnaživanju žena, uticaju klimatskih promena, problemima zaduženih zemalja i aktuelnim privrednim izazovima.

Očekuje se da godišnjem okupljanju MMF i SB prisustvuje više od 10.000 ljudi iz finansijskog sektora, ali i iz organizacija civilnog društva.

Skup se održava u senci ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini, ali i u atmosferi predstojećih predsedničkih izbora u SAD.

Paraleno se održava i samit šefova država zemalja članica BRIKS-a u Kazanju od 22. do 24. oktobra.

Godišnje okupljanje MMF i SB u Vašingtonu se ove godine poklapa i sa obeležavanjem 80. godišnjice osnivanja tih institucija u Breton Vudsu 1944. godine, u Nju Hempširu.

Brentonvudski monetarni sistem je osnovan u julu 1944. i imao je cilj da obnovi međunarodni finansijski sistema koji je posrnuo zbog Velike depresije tridesetih godina 20. veka, uz zadržavanje fiksnih deviznih kurseva posle sloma zlatnog standarda.

U Breton Vudsu su na Međunarodnoj finansijskoj konferenciji uz prisustvo 44 zemlje među kojima je bila i Jugoslavija osnovani MMF i SB.

Amerika je tada izašla kao najveća svetska sila sa oko polovinom ukupnog svetskog BDP-a i dogovoreni su principi međunarodnog monetarnog sistema.

Tada je uspostavljen američki dolar kao globalna rezervna valuta pokrivena zlatom u odnosu od 35 dolara za finu uncu (31,103 grama).

Druge zemlje bile su u obavezi da zvanične paritete svojih valuta utvrđuju prema SAD dolaru, po njegovom fiksnom odnosu prema zlatu.

Predviđeni ciljevi MMF bili su razvoj međunarodne monetarne saradnje, podrška stabilnim deviznim kursevima, pomoć u održavanju konvertibilnosti valuta i davanje kratkoročnih kredita za uravnoteženje platnog bilansa.

Kada je osnovan, MMF je imao misiju da pomogne razvoju nacionalnih ekonomija i omogući nerazvijenim državama da se brže razvijaju i da komparativnim prednostima postanu sve razvijenije i tako što više smanje jaz između bogatih i siromašnih.