Đedović Handanović: Srbija privlači investicije iz celog sveta

LONDON - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas na "Samitu o energetskoj tranziciji" u Londonu da Srbija privlači oko 60 odsto stranih direktnih investicija u regionu Zapadnog Balkana.

Ministarka je na samitu u Londonu, koji je organizovao "Fajnenšel tajms", rekla da strane investicije u Srbiji dolaze iz svih delova sveta i iznosile su oko 4,5 milijardi evra u prošloj godini, a da se ove očekuje da ekonomski rast Srbije bude blizu četiri odsto.

"Imamo povoljan investicioni ambijent što potvrđuje i nedavno dobijen investicioni rejting, kao i potpisani ugovor za izgradnju 1 GW solarnih elektrana sa 200 MW baterijskog skladišta, koji je jedan od najvećih projekata ove vrste u Evropi i realizovaćemo ga sa investitorima iz Južne Koreje i SAD, kao i da smo prošle godine uspešno završili najveće odjednom sprovedene aukcije za tržišne premije u regionu i obezbedili 715 MW novih kapaciteta iz vetra i solara. Te elektrane će biti biti na mreži najkasnije do kraja 2026, a do kraja godine planiramo još jedne aukcije i verujemo da ćemo imati sličan rezultat", rekla je Đedović Handanović.

Dodala je da će Srbija s ovim projektima biti veoma blizu ostvarenju zadatih ciljeva do 2030. kada se govori o novim kapacitetima iz OIE kao i da je Srbija na dobrom putu da ostvari svoje ciljeve u energetskoj tranziciji do 2030. godine, da svaki drugi megavat-sat bude proizveden iz obnovljivih izvora, daljim podsticanjem investicija privatnog sektora i efikasnom realizacijom projekata u kojima učestvuje javni sektor, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

"Takođe, izgradnjom velikih reverzibilnih hidroelektrana, Bistrica i Đerdap, značajno ćemo povećati kapacitete da balansiramo uvećanu proizvodnju iz OIE. Pripremne radove na RHE Bistrica, snage oko 650 MW, planiramo da počnemo već iduće godine", istakla je Đedović Handanović.

Ona je ukazala na to da Srbija planira da do 2050. godine, prema strateškim dokumentima, potpuno izađe iz fosilnih goriva obezbeđivanjem dovoljnih kapacitete bazne energije, gde je najizvesnija opcija uvođenja nuklearne energije.

"Pripremili smo izmene Zakona o energetici, koje treba da budu usvojene do kraja godine i koje treba da ukinu zabranu izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji koja postoji još od 1989. godine. Svi dalji koraci sprovodiće se prema smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a radićemo pre svega na regulatornom okviru i jačanju naših institucionalnih kapaciteta. Kroz tehničke analize i u saradnji sa državama koje imaju iskustvo sa nuklearnim tehnologijama, kao što je Francuska, sagledaćemo raspoložive tehnologije i moguća rešenja koja su optimalna za naš energetski sistem", naglasila je Đedović Handanović.

Ona je podsetila da je završetkom "Balkanskog toka" pre izbijanja rata u Ukrajini Srbija obezbedila sigurno snabdevanje ovim energentom i da preko njene teritorije ruski gas stiže i do zemalja centralne Evrope.

"Izgradnjom gasne interkonekcije sa Bugarskom obezbedili smo pristup izvorima gasa iz Azerbejdžana, sa kojim imamo potpisane ugovore o snabdevanju, kao i iz LNG terminala u Grčkoj. Izgradnjom interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, koje planiramo da izgradimo u naredne dve godine, obezbedićemo dodatnih oko tri milijardi kubnih metara kapaciteta, što će značajno doprineti diversifikaciji snabdevanja i smanjenju zavisnosti od jednog izvora", navela je Đedović Handanović.

Ona je povodom aktuelne situacije u vezi sa projektom "Jadar" rekla da je ležište litijuma i bora u Srbiji jedno od najbolje istraženih u Evropi i 12. najbogatije po rezervama u svetu, ali da je potrebno sačekati da se kompletiraju studije uticaja na životnu sredinu pre donošenja konačnih odluka.

"Srbija je bogata kritičnim mineralnim sirovinama, a verujem da razvoj tehnologije u 21. veku omogućava da se rizici po životnu sredinu minimizuju. Srbija je zemlja na putu ka članstvu u EU, koja želi da, s jedne strane, bude partner u zadovoljavanju tražnje za mineralnim resursima koji su neophodni za borbu protiv klimatskih promena, a s druge strane, da sarađujemo sa onima koji imaju najstrože standarde u pogledu zaštite životne sredine, zbog čega smo i potpisali Memorandum sa EU u ovoj oblasti'', rekla je Đedović Handanović.

Ona je istakla da svet prelazi u eru kritičnih mineralnih sirovina, koje će imati ulogu kakvu su u prošlosti imali gas i nafta.

''Srbiji, kao zemlji koja je bogata nekim od ovih sirovina, to otvara prilike za brži ekonomski rast i bolje geopolitičko pozicioniranje, kao jednog od ključnih igrača u ostvarivanju ciljeva u borbi protiv klimatskih promena u Evropi. Zato treba da razmišljamo kako da koristimo naše resurse, uz minimizaciju rizika po životnu sredinu korišćenjem najboljih dostupnih tehnologija", zaključila je Đedović Handanović.