Troškovi sajber kriminala ogromni, neophodna zaštita i podizanje svesti o bezbednos

BEOGRAD - Procene su da će troškovi sajberkriminala u svetu do 2027. dostići blizu 24 triliona dolara, što će biti trostruko više nego sada, rečeno je danas na panelu posvećenom sajber bezbednosti i zaštiti podataka na Beogradskom ekonomskom forumu, uz ocenu da je imperativ današnjeg sveta a to se odnosi i na našu zemlju podizanje svesti o informacionoj bezbednosti.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis je istakla da se za podizanje ove svesti koriste mnogi kanali komunikacije i da Udruženje banaka pokreće nacionalnu kampanju za jačanje sajber bezbednosti, za šta ima i podršku Narodne banke Srbije a ona će se sprovoditi i narednih godina.

Prema njenim rečima Udruženje banaka Srbije ima svoj CERT , odnosno Centar za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima i njegova uloga je ograničena na finansijski sektor.

"Centar je osnovan 2021. godine i naše članice su na prvom mestu banke ali i nekoliko platnih institucija i jedna osiguravajuća kuća. Ideja je da se i ostale osiguravajuće kuće priključe a sledeće godine planiramo da priključimo i pružaoce kritičnih usluga u finansijskom sektoru, odnosno IT i kartičarske kompanije", rekla je ona.

Dodala je da centar jača otpornost bankarskog sektora na sajber rizike i da sarađuje sa drugim institucijama, prvenstveno sa Narodnom bankom Srbije i Ministarstvom unutrašnjih poslova.

"Bitna nam je i međunarodna saradnja da znamo kakvi su trendovi u ovoj oblasti u svetu", istakla je Papadakis.

Pri Ratelu postoji Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (IKT) Srbije, CERT a on prema rečima šefa Odeljenja za sajber bezbednost i nacionalne poslove CERT-a Marka Krstića radi na koordinaciji prevencije i zaštiti od bezbednosnih rizika u IKT sistemima, na nacionalnom nivou.

Krstić je pojasnio da Nacionalni CERT, prikuplja i razmenjuje informacije o mogućim rizicima, obaveštava, upozorava i savetuje ljude koji upravljaju IKT sistemima, kao i javnost Srbije.

Prema njegovim rečima, ovaj CERT prati prijavljene incidente na nacionalnom nivou i na osnovu prikupljenih podataka analizira rizike i incidente sa ciljem podizanja svesti, i kod građana i kod firmi kao i organa javne vlasti, o značaju informacione bezbednosti.