Ivana Štrbac: Garaže su zvezde tržišta nepokretnosti u Srbiji

BEOGRAD - Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) izjavila je danas da su garaže "zvezde" tržišta nekretnina u Srbiji kada je reč o nepokretnostima, jer je čak za 75 odsto je porasla vrednost tržišta garaža u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu.

Gostujući na Televiziji K1, Štrbac je rekla da je porast u kupoprodaji garaža u poslednjem kvartalu 2022. za 28 odsto veći u odnosu na isti kvartal 2021. godine.

"Cene garaža idu i do 40.000 evra, a najskuplja garaža prodata je u Beogradu na vodi po ceni od 58.400 evra. Ljudi čak kupuju garažna mesta da bi ih rentirali. Samo u poslednjem kvartalu 2022. godine promet garaža i garažnih mesta u Beogradu i Novom Sadu iznosio je 60 miliona evra", rekla je Štrbac.

Prema njenim rečima, u četvrtom kvartalu je u Srbiji tradicionalno najveći promet i kupoprodaja.

Štrbac kaže da je se cene na Novom Beogradu kreću od 3.500 do 4.000 evra, kao i na Vračaru.

Istakla je da je u poslednjem kvartalu 2022. godine za 13,7 odsto porasla vrednost cene stanova u odnosu na isti kvartal 2021. godine, a u odnosu na prethodni kvartal u 2022. veća je za 3,3 procenta.

"Najskuplji stan prodat je u Beogradu na vodi po ceni kvadrata od 10.118 evra i to je stan u Kuli Beograd, gde su i najskuplji stanovi", poručila je Štrbac.

Dodaje da su ljudi više zainteresovani za novogradnju nego za kupovinu stanova kojima je potrebna adaptacija, jer je porasla cena građevinskog materijala i prisutan je ozbiljan nedostatak radnika.

Sem toga, smatra da će kupovati nekretnine tamo gde to ranije nisu radili.

"Beograd je i Grocka, i Mladenovac, i Batajnica. Zbog visokih cena u Beogradu i Novom Sadu porašće promet na periferiji", poručuje Štrbac.

Predsednik Upravnog odbora Klaster nekretnine Nenad Đorđević rekao je za Televiziju K1 da je tržište nepokretnosti u Srbiji investiciono.

"Kada se pojave naznake da u Evropi može doći do inflacije, nestabilnosti ili rata, što je sada slučaj, naši ljudi žele da ulože u nekretnine. Retko se desi da sredstva odu na kupovinu nečeg drugog – obveznica ili hartija od vrednosti. Naši ljudi nemaju poverenja u ono što traži dugoročnu društvenu stabilnost, kao što je to tržište hartija od vrednosti", objašnjava Đorđević.

Dodao je da smo tokom dugog perioda i u socijalizmu i u Kraljevini Jugoslaviji imali inflaciju, naročito tokom devedesetih godina i da je i to jedan od razloga zašto ljudi nemaju poverenja u hartije od vrednosti i štednju, jer njih pogađa inflacija.

Za stan se, dodaje, ne plaše.

Đorđević kaže da više od 80 odsto porodica u Srbiji ima bar jednu nekretninu u vlasništvu, da naši ljudi poseduju mnogo stanova u kojima ne žive i koje izdaju.

"To stvara veliku ponudu, a s druge strane nemate veliku tražnju jer imamo veliki broj nekretnina u svom vlasništvu. U drugim zemljama nije tako. To je posledica našeg mentaliteta i psihologije – da najviše verujemo tržištu nekretnina, a drugo i poreske politike. Niski su porezi na imovinu i kapital što u razvijenim zemljama nije tako, naročito su visoki porezi u inostranstvu za nekretnine koje se ne koriste i koje se izdaju", objašnjava Đorđević.

On naglašava da su bile niske cene rente dok se nije pojavio veći broj stranaca koji rentaju nekretnine, pa su cene porasle, ali da je to trend i da će sigurno doći do stagnacije.

"Sa ovim trenutnim cenama rente došli smo na povraćaj uloženih sredstava koji je otprilike na nivou zapadnih zemalja. U SAD- u je devet do deset godina, u evropskim zemljama 12 ili 13. I mi smo sada negde na 12 ili 13 godina, a sa starim cenama smo bili na više od 20 godina", poručuje Đorđević.

On kaže da su stambeni krediti skuplji nego 2021. godine, ali da su i dalje veoma povoljni.

"U Srbiji smo 2020. i 2021. godine imali najniže kamatne stope na stambene kredite u istoriji. Iznosile su tada prosečno 2,71 odsto. U Crnoj Gori je poređenja radi prosečna kamatna stopa tada bila oko 3,5 odsto. Sada je prosek između 4 i 5 odsto", navodi Đorđević.

Kada smo pre dve ili tri godine imali najviše odobrenih stambenih kredita, kaže Đorđević, kreditni kupci su činili oko 14 odsto kupaca nekretnina na našem tržištu, dok je u razvijenim zemljama taj odnos je između 70 i 90 odsto, u SAD je 80 odsto u korist kredita.

Đorđević navodi da su tokom 2022. godine jugoistočna i južna Srbija imale veliki rast u pogledu tržišta nepokretnosti.

"Kada je reč o gradovima prednjači Bor. U prvoj polovini 2022. imali smo u ovom gradu i rast prometa i cena, a potom slede Niš, Leskovac i Kragujevac. U Boru su se povećale prosečne zarade, velika je i potreba za radnicima u RTB-u. I na jugu Srbije desilo se što i u Beogradu i Vojvodini – poraslo je tržište i porasle su cene", istakao je Đorđević.

Dodaje da je gotovo siguran da neće biti pada cena u prva dva kvartala ove godine.