Momirović: Srbija se usklađuje sa evropskim digitalnim tržištem

BEOGRAD  - Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio je danas da će Srbija učiniti sve da njeno digitalno tržište postane kompatibilno sa digitalnim tržištem EU, pošto je punopravno članstvo Srbije strateški cilj naše zemlje. Na okruglom stolu pod nazivom

"Ka jedinstvenom digitalnom tržištu Evropske unije: Srbija između regulatornih izazova i mogućnosti", Momirović je rekao da Srbija nije na raskršću, već na putu ka EU i da zato, kako je rekao, taj put traje dugo.

"Mi želimo da bude što kraći. Svedoci smo da na našem digitalnom tržištu ulažemo maksimalne napore kako bi naše digitalno tržište učinili kompatibilnim sa EU i postali punopravna članica", rekao je Momirović.

 On je istakao da to nije jednostavna tema.

"Ljudi i kompanije koji su dominantni na digitalnom tržištu nisu dobili adekvatan odgovor EU, pošto su i dalje najjači, pa nije realno očekivati da će Srbija dati odgovor na te izazove", istakao je Momirović.

On je rekao da je Srbija u proteklih 10 godina kreirala jednu novu industriju, posebno u smislu zapošljavanja, šanse za mlade, konkurentnost i umrežavanja naše ekonomije i znanja.

"Do oktobra ove godine izvoz IKT usluga Srbije bio je 2,6 milijade evra, a prošle godine bio je 3,4. To znači da se naš izvoz u odnosu na 2012. uvećao devet puta, to su sjajne vesti. Kao država možemo da budemo ponosni na rezultate koje smo ostvarili i zato možemo da se pohvalimo mnogo većim platama, penzijama i standardom", naglasio je ministar.

 Dodao je da je takav rast u digitalnoj sferi pratilo usvajanje odgovarajuće regulative, posebno zbog sve većeg kapaciteta tog sektora kao što su usvajanje Zakona o trgovini, Zakona o elektronskoj trgovini, Zakona o zaštiti potrošača.

"Od januara do septembra 2024, korišćenjem specijalizovanih softverskih alata, skenirali više od 32.000 nedozvoljenih oglasnih poruka, ugasili 15.000 naloga sa kojih se oglašavala prodaja robe kojom se povređuje pravo intelektrualne svojine. Istovremeno, utvrđeno je da je te naloge pratilo više od 600.000 ljudi", naveo je Momirović.

On je rekao da će nastaviti da prati najnovije trendove, a da je njegovo Ministarstvo formiralo Radnu grupu podržanu Evropskim projektom za podršku domaćem tržištu, a koja će analizirati akte o digitalnim uslugama koji se sada primenjuju u EU i da će, u skladu sa rezultatima te primene, delovati.

"Kada sagledamo na koji način se dobijaju efekti na tržištima EU, mi ćemo krenuti da tu oblast regulišemo. Mega platforme kao što je Gugl nije lako regulisati. Država ne sme da uđe u zamku da reguliše nešto što ne proizvodi efekat. Mi smo u procesu pridruživanja EU, pratićemo kako to EU radi i onda ćemo delati", poručio je Momirović.

Poslanik u Evropskom parlamentu Vladimir Prebilič rekao je prisutnima da je kao novoizabrani poslanik dobio čast da bude izvestilac grupe Zelenih za Srbiju, jer je smatrao da je napredak Srbije u evrointegracijama ključan za ceo Zapadni Balkan.

"Ne treba da ističem veze Srbije i Slovenije, ali bih dodao činjenicu da će u novom sazivu Evropske komisije, mesto komesaru za proširenje Evropske komisije pripasti komesaru iz Slovenije, a ona već za mesec dana preuzeti dužnost. To nam daje poseban podsticaj za ulazak u EU svih zemalja bivše Jugoslavije", rekao je Prebilič.

Dok se samo proširenje ne dogodi, dodao je, potrebno je da ljudima približimo benefite članstva u EU.

"To nije nikakva zamena za punopravno članstvo, ali zemlje koje ispune set kriterijuma pristup fodndovima, programima i procesima EU. Zato je donet Plan rasta za Zapadni Balkan. On potvrđuje priliku da zemlje Zapadnog Balkana pristupe jedinstvenom digitalnom tržištu EU daleko pre datuma pristupanja. Šest milijardi evra je stavljeno na raspolaganje do 2027. godine i postoji politčka volja da otvori zemljama Zapadnog Balkana pristup zajedničkom digitalnom tržištu", poručio je Prebilič.

On je dodao da je digitalno jedinstveno tržište logičan početak budući da sve zemlje Zapadnog Balkana, a posebno Srbija, imaju razvijenu IT industriju.

Istakao je da i EU može mnogo toga da nauči od Srbije i pohvalio srpski obrazovni sistem u IT oblasti.

"Srski izvoz u IT sektoru je impozantan i čini šest odsto BDP-a što je znatno iznad proseka EU", rekao je Prebilič.

Naveo je da, s druge strane, EU ima svoj interes da ne ostavi digitalni "Divlji zapad" u delu koji će, pre ili kasnije postati deo EU.

"Pristupanje Zapadnog Balkana jedinstvenom digitalnom tržištu doprineće geopolitičkoj stabilnosti, dovešće do većeg ekonomskog razvoja i doneće benefite, kako Srbiji, tako i građanima celog regiona", rekao je poslanik u Evropskom parlamentu.

On je kazao da je za građane i kompanije najvažije to što će, kako je rekao, moći da budu pod kapom najboljih evroskih mehanizama za bezbednost i zaštitu.

"EU je spremna da se otvori zajedničko evropsko digitalno tržište jer je to ulaganje u zemlje buduće članice. Zalagaću se da ta tema bude prioritet jer EU je dosta izgubila na kredibilitetu, pošto proces traje predugo. Zato je naša prilika da povratimo poverenje i da građani vide da smo ozbiljni kada govorimo o proširenju", rekao je Prebilić i poručio da Srbija treba da iskoristi fondove koji su joj već na raspolaganju.

Pomoćnik ministra za evrointegracije Miroslav Gačević rekao je da je digitalizacija prepoznata kao jedan od osnovnih stubova reformske agende i da ona predstavlja katalizator evropskih procesa.

"Jedinstveno digitalno tržište predstavlja jedan od najkredibilnijih evropskih projekata kada je reč o proširenju i državama koje žele da postanu član. Digitalizacija je prepoznata kao imperativ za postizanje održivog rasta. Zajedničko digitalno tržište će ubrzati razvoj, uticati na reforme, jačati institucionalne kapacitete zemlje, povećaće kvalitet života i standarda građana i povećanje međusobnu povezanost zemalja Zapadnog Balkana", rekao je Gačević.

Narodni poslanik u Skupštini Srbije Dobrica Veselinović izjavio je da je digitalna transformacija ključ za pristup EU, pošto u toj oblasti, kako smatra, Srbija može da napravi veliki napredak za kratko vreme.

"Ovo je izuzetno važno. Pristupanje dugo traje, ali ovo je trenutak koji možemom da iskoristimo za pristup jedinstvenom tržištu digitalnih usluga. To je veliki iskorak za kompanije i tržišta koja rastu", rekao je Veselinović.

Profesor Fakulteta organizacionih nauka Đorđe Krivokapić istakao je da Srbija nije zaostala na planu digitalizacije.

"Mi možemo da se pohvalimo i na regulatornom planu i na planu tržišta, ali to sve nije dovoljno i zato moramo da pratimo trendove koje je Evropa postavila. Evropa se namučila u proteklih pet godina da kreira instrumente kojim bi unapredila položaj građana u digitalnom okruženju, ali i unapredila inovacije i ojačala ovlašćenja državnih organa", rekao je Krivokapić.