Siniša Mali: Dva stuba budžeta, rast životnog standarda građana i nastavak rasta Srbije

BEOGRAD - Dva osnovna polja delovanja kada je reč o budžetu za 2025. godinu jesu ubrzani rast životnog standarda građana i nastavak rasta Srbije kroz velike investicije, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali.

On je na javnom slušanju Odbora za finansije Skupštine Srbije na temu predstavljanje Predloga Zakona o budžetu za 2025. godinu i Predloga zakona o završnom računu za 2023. godinu istakao da je predviđena stopa rasta za 2025. godinu 4,2 odsto.

"Ako pogledate rezultate za prvih devet meseci ove godine Srbija raste po stopi od 3,9 odsto a prosek u evrozoni je oko 0,7 odsto. Dakle, jedna Srbija je našla pravi način da ima kontinuirano više stope rasta od evropskog proseka. Dakle, približavamo se ubrzano njihovom standardu, a s druge strane smo očuvali makroekonomsku stabilnost", rekao je on.

Dodao je da Srbija trenutno ima udeo javnog duga u BDP od 46,5 odsto a cilj je da sledeće godine bude 47,5 odsto.

Mali je naglasio da je ovaj budžet prvi koji Srbija priprema i predlaže kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, što nam otvara nove šanse za nove investicije, za nova radna mesta, nove fabrike, niže troškove kada su kamate u pitanju.

Ocenio je da je to i velika odgovornost, odgovornost da se vodi računa o našim javnim finansijama, da se svi napori usmere na dalji rast privrede, i da se s druge strane čuva i očuva makroekonomska stabilnost.

Ukazao je i na novinu u ovogodišnjem budžetu a to je prilog koji se odnosi na tzv. zelene projekte (zelenu agendu).

"Prvi put pripremamo budžet na takav način i čak 10,57 odsto rashoda se označavaju kao zeleni," rekao je Mali.

Istakao je da ova novina na pravi način pokazuje posvećenost zelenoj agendi, ulaganju u održivi rast, u očuvanje životne sredine i svemu onome što podiže kvalitet života građana Srbije.

Naveo je da je ove godine građanski vodič kroz budžet prvi put objavljen mnogo pre samog budžeta i najavio da se sledeće godine planira šira rasprava, odnosno šire konsultacije sa građanima Srbije i da se oni uključe u donošenje odluka o budžetu za 2026. godinu.

Govoreći o rastu životnog standarda građana naveo je da će penzije već od decembarske biti povećane za 10,9 odsto, pa će prosečna penzija sledeće godine iznositi 436 evra, dok je trenutno prosek oko 390 evra.

"Što se tiče plata, podižemo plate u javnom sektoru od 1. januara naredne godine, za 8,0 odsto a za zaposlene u prosveti za 11,0 odsto", rekao je Mali.

Kada je reč o minimalnoj zaradi, naveo je da će ona sledeće godine biti povećana za 13,7 odsto i iznositi 457 evra.

Ocenio je da će povećanje primanja građana biti veće od nivoa inflacije, čime se obezbeđuje realno povećanje plata i penzija.

"Idemo i sa olakšicama za poslodavce, odnosno smanjenjem opterećenja na zarade kroz podizanje neoporezivog dela dohotka sa 25.000 dinara na 28.432 dinara. Dakle reč je o povećanju od 13,7 odsto, pa će opterećenje na zarade biti ispod 60 odsto", istakao je Mali.

Kada je reč o investicijama, rekao je da se za kapitalne investicije izdvaja 7,4 odsto BDP-a što iznosi oko 762 milijarde dinara, koliko je planirano da se uloži u brze saobraćajnice, brze pruge, auto-puteve, domove zdravlja, škole, bolnice.

Prema njegovim rečima za Vojsku Srbije su planirana rekordno visoka sredstva koja iznose 2,5 odsto BDP-a Srbije, za Kancelariju za Kosovo i Metohiju 17,2 milijarde dinara, plus dve milijarde Nacionalnoj službi za zapošljavanje, za podršku nezaposlenima sa teritorije AP Kosovo i Metohija.

"Rekordna su i izdvajanja za poljoprivredu, 138,5 milijardi, plus 11 milijardi refakcija za gorivo, dakle oko 150 milijardi dinara budžeta za poljoprivredu, što je 7,5 odsto ukupnih prihoda budžeta", rekao je Mali.

Naveo je da je i za zdravstvo izdvojeno više novca nego ikada ranije, oko 40,2 milijarde, za prosvetu 48,2 milijarde.

Mali je podsetio i da je dogovoreno da se sa Međunarodnim monetarnim fondom napravi novi, trogodišnji aranžman i da deficit u budžetu neće biti veći od 3,0 odsto budžeta.

Kao veoma važno je naveo to što je usaglašena reformska agenda sa Evropskom unijom i da će se naredna 24 meseca vredno raditi kako bi se zakonska rešenja, pravilnici, uredbe usaglasili sa standardima Evropske unije do kraja 2026. godine, a ne do kraja 2027. godine.

Na početku današnje sednice minutom ćutanja je odata počast poslaniku Draganu Markoviću Palmi, koji je preminuo 22. novembra.