Vesić: Do aprila ili maja ukida se konverzija uz naknadu za građevinsko zemljište

BEOGRAD - Konverzija uz naknadu prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem biće ukinuta izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji najverovatnije do aprila ili maja, najavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Ministar je rekao Tanjugu da je u toku javna rasprava o nacrtu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, koja će trajati do 20. februara i istakao da je cilj, pre svega, da se obezbedi veća transparentnost i smanjenje korupcije u izadavanju građevinskih dozvola i uvođenje kraćih rokova za izdavanje dozvola, omogućavanja novih investicija i povećana zaštita prirodnih i zaštićenih kulturnih područja.

 

"Kako se više ne bi događalo da se ruše objekti pod zaštitom. Takođe, uvode se i elementi 'zelene gradnje' i ovo će biti do sada najekološkiji zakon, a doneće i rešavanje nekih problema koje je izazvala konverzija uz naknadu.

Na pitanje da li će konverzija uz naknadu biti ukinuta ove godine, Vesić je rekao:

"Ako mene pitate nadam se da će biti ukinuta u narednih nekoliko meseci, do aprila ili maja, ali ne odlučujem samo ja o tome. Imamo potpunu podršku i premijerke i ministra finansija za ukidanje konverzije uz naknadu, jer oni razumeju kakve će to efekte imati po budžet. Svi koji se odgovorno bave u Srbiji BDP-om i investiranjem znaju koliko je to važno. Imamo potpuno jedinstven stav. Razumem da se neko buni protiv toga, a posebno oni koji su uveli zakon - 2009. godine", rekao je Vesić.

Kaže da ne razume primedbe da će ukidanjem Zakona o konverziji uz naknadu, država ostati bez milijardi evra od naknade.

"To kažu oni koji su doneli ovaj zakon, a za 13 godina su obezbedili u budžet samo 36 miliona evra, a izgubili smo na hiljade radnih mesta i lokalne samouprave su izgubile stotine miliona evra kroz doprinose za građevinskog zemljište, koji nisu naplaćeni, kao i kroz nenaplaćeni porez na imovinu. Izgubili smo mnogo više nego što smo dobili. Da mogu da se naplate te milijarde o kojima pričaju, pa bile bi naplaćene, a umesto toga su lokalne samouprave izgubile stotine miliona evra", istakao je Vesić.

 

Dodao je da je potpuno neprimerno obmanjivati ljude pričama o milijardama evra koje ne postoje od nakande za konverziju. Istakao je da je taj zakon o konverziji uz nakadu bio greška, jer je tadašnja vlast jednim zahtevom pokušala da ispravi probleme koji su se pojavili u privatizaciji, a što je trebalo rešiti drugim zakonima.

"Ako je neko prekršio zakon u privatizaciji, to se rešava krivičnim zakonom ili zakonom o privatizaciji, a ne donošenjem zakona koji treba da zaustavi sve investicije u Srbiji, da bi se rešio jedan problem, u ovom slučaju Luka Beograd. Svi znamo da je taj zakon donet samo zbog Luke Beograd", naveo je Vesić i dodao da konverzija nije donela nikakve efekte državi, ali je sa druge strane zaustavljen razvoj oko 5.000 lokacija.

 

Prema njegovim rečima, po tom zakonu više od 98 odsto konverzije je urađeno bez ikakve naknade, jer je zakon predviđao da investitor ili vlasnik može da dobije zemljište bez naknade, što se odnosilo i na sve što se nalazi oko glavnog objekta i na parkinge, prilaze, pomoćne prostorije, pa su vlasnici provodili godine u dokazivanju da im sve to treba za redovnu upotrebu.

Napomenuo je da konverzija bez naknade neće biti moguća kada je reč o zadužbinama, sportskim društvima, preduzećima iz sukcesije sa republikama bivše Jugoslavije, kao i tamo gde je predviđena izgradnja javnih površina ili objekta.

Vesić je podsetio da u socijalizmu nije bila moguća imovina nad građevinskim zemljištem već pravo dugoročnog zakupa ili korišćenja.

"Veliki broj lokacija će početi da se gradi, što će omogućiti više radnih mesta i više poreza na imovinu i da se zemlja brže razvija", naveo je on.

Nacrt izmena zakona predviđa i uvođenje e-Prostora i brže izdavanje građevinskih dozvola i saglasnosti za struju, vodu i drugo od institucija.

"Bitno će se ubrzati ovaj proces, svi investitori mogu da biraju da li žele da sami prikupljaju saglasnosti ili da to rade za njih sekretarijati ili ministarstva, u zavisnosti od toga kod koga apliciraju za dozvolu. Sada kada investitor dobije uslove, kada aplicira za lokacijske uslove, opet sekretarijat ili ministarstvo od tih istih institucija i preduzeća koja su već izdale uslove za izradu projekta, traže ih ponovo, što samo duplira posao", naveo je Vesić.

 

Naglasio je da izmene zakona predviđaju i da informacije o lokaciji rade i projektni biroi i notari, pa će svako moći da bira kako će dobiti informaciju, da li kod notara ili kod sekretarijata ili ministarstva.

Takođe, kada se jednom da primedba, neće moći da se menja, niti će institucije moći da menjaju uslove u različtim fazama projekta.

Vesić je naglasio da će investitori kod prijave radova morati da daju osiguranje od štete trećim licima, pa kada se desi nesreća ili se na susednim zgradama pojave pukotine i slično, moći će iz toga da se naplati šteta.

"Postojala je rupa u zakonu, pa stanari nisu mogli da se naplate ako firma ode u stečaj ili bude uhapšen investitor", rekao je Vesić i dodao da će pre dobijanja upotrebne dozvole investitor morati da da dokaz o kretanju građevinskog otpada i preda ga ovlašćenom operateru.

 

Objašnjava da se uvodi i obaveza da se pre početka izgradnje snimi stanje okolnih ulica, što će raditi loklane samouprave, pa će investitor morati opštini da pruži garanciju da će te ulice biti vraćene u pređašnje stanje, a ne da uništi sve okole, pa da to rade posle opštine.

Zaštitićemo i investitore i građane, poručio je Vesić.

Kaže i da će postojati odvorornost i vlasnika parcele na kojoj se nelegalno gradi, kao i izvođača i radnika, ali i projektanta, koji će moći da izgubi licencu, jer ne nelegalna gradnja kivično delo.

Nacrt izmena i dopuna zakona predviđa i da svi objekti moraju da budu besplatno priključeni na postojeću infrastrukturu, a posebno na vodovod, kanalizaciju, gasovod i daljinsko grejanje, a Vesić ističce da država ulaže veliki novac u razvoj infrastrukture, na milijarde evra, i da se dešava da građani opet neće da se priključe, jer se žale na cene priključka.

 

"Postojaće obavezno priključenje svuda gde je država to uradila, a lokalna preduzeća nemaju pravo da naplaćuju cenu priključka, već će se naplatiti kroz svoje usluge", poručio je Vesić.

Predviđeno je i osnivanje Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, koja će od ministarstva preuzeti deo nadležnosti, kao i uvođenje glavnog državnog urbaniste.

Kazao je da će sve novoizgrađene zgrade posle stupanja na snagu izmena zakona morati da imaju sertifikat o energetskim svojstvima.

Za zgrade javne namene, Republika, Pokrajine, preduzeća lokalne samouprave i ustanove imaju rok od tri godine da pribave zeleni sertifikat, koji će izdavati nova Agencija za prostorno planiranje i urbanizam.

 

Za zgrade koje su građene ranije pravna lica imaju rok od pet godina da urade elaborate za dobijanje energetskog pasoša.

Za stare stambene zgrade ovaj rok je 10 godina, s tim što će za ove zgrade elaborate raditi lokalne samouprave o svom trošku bez prava da to naplate stanarima zgrada.

"Za 10 godina nećemo imati prodaju nijedne nekretnine u Srbiji bez energetskog pasoša", istakao je Vesić.

Kaže da se uvodi i glavni državni urbanisti, koji neće oduzati nijedno ovlašćenje lolalnim samoupravama već će voditi računa o tome kako će izgledati urbanistička politika na teritoriji cele zemlje.

"Ne umanjuju se ovlašćenja lokalnih samouprava, kao što se uvođenjem agencije ne umanjuje ovlašćenje lokalnih samouprava niti prihod, već se deo nadležnosti ministarstva prebacuje ne nezavisnu agenciju, što će omogućiti veću transpranetnost", rekao je on i dodao da će njemu kao ministru biti umanjen uticaj i taj posao će voditi struka.

 

"Trenutno je Nacrt izmena i dopuna zakona na javnoj raspravi, sutra će rasprava biti održana u Subotici, zatim u Kragujevcu, Beogradu i mi sada razgovaramo iz ministarstva sa građanima i investitorima i onima koji učestvuju u izdavanju građevinskih dozvola. Imaćemo i sastanak u Savetu stranih investitora, sa AmC ham i sa Savetom za zelenu gradnju, i sa SKGO sa načelnicima koji izdaju građevinske dozvole. U ovoj fazi želimo da čujemo sve predloge i da ovaj nacrt dodatno poboljšamo. Tako da ne znači da su sa nacrtom rešeni svi problemi", naglasio je Vesić.

Istakao je da će biti ukinut i Zakon o linijskoj infrastrukturi koji je, kaže, potpuno prevaziđen izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, zatim da se ukida Zakon o konverziji uz naknadu.

Vesić je istakao da će izmenama i usvajanjem seta zakona biti potpuno usklađeni sa pravilima EU u toj oblasti.

"Završena je već javna rasprava o zakonu o Prostornom planu Srbije, što je treći prostorni plan u modernoj istoriji Srbije", rekao je Vesić i dodao da u tom resoru ove godine treba da bude usvojeno šest zakona ove godine, kao što su Zakon o železnici, Zakon o bezbednosti železničkog osabrahcaja i Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema i drugi.

Spremni smo da izađemo kao ministarstvo sa setom zakona koji će bitno ubrzati proces priključenja Srbije EU, poručio je Vesić.