Do 13. decembra rok za sugestije na Nacrt programa ekonomskih reformi (ERP) 2025-2027

BEOGRAD - Nacrt Programa ekonomskih reformi (Economic Reform Programme - ERP) za period 2025-2027. godine do 13. decembra je na javnom uvidu putem veb-sajta Ministarstva finansija i zainteresovani svoje komentare i sugestije mogu do tada da dostavljaju na elektronsku adresu erp@mfin.gov.rs.

Kako je objavilo Ministarstvo finansija, ovaj dokument predstavlja ključne mere za otklanjanje prepreka privrednom rastu, razvoju i zapošljavanju, kao i jačanju konkurentnosti privrede u narednom trogodišnjem periodu.

"ERP 2025-2027 je, u skladu sa Smernicama Evropske komisije (EK), počev od ove godine usmeren na sažetiji oblik dokumenta u odnosu na prethodne cikluse, kako bi fokus bio prvenstveno na realizaciji utvrđenih prioriteta", navedeno je.

Ministarstvo finansija dodaje da su Smernice EK inovirane u smislu da dokument više ne sadrži planirane strukturne reforme imajući u vidu da su one prikazane u okviru "Reformske agende Republike Srbije 2024-2027 u skladu sa Planom rasta za Zapadni Balkan", koju je Vlada usvojila 3. oktobra ove godine.

Podseća se da Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU, u pretpristupnom periodu na godišnjem nivou izrađuje dokument pod nazivom Program ekonomskih reformi koji predstavlja strateški dokument za planiranje ekonomske politike i čini osnovu ekonomskog dijaloga kao najvišeg nivoa angažovanja EU sa kandidatima i potencijalnim kandidatima na društveno-ekonomskim pitanjima.

"Taj dijalog od ključnog je značaja za pripremu za članstvo u EU, odnosno postizanje funkcionalne tržišne ekonomije i neophodnih kapaciteta kako bi se mogle nositi sa konkurentskim pritiskom i tržištem EU", naglašava se.

Nacrt ERP 2025-2027 je stavljen na uvid javnosti od 29. novembra.

U nacrtu je navedeno da imajući u vidu očekivana makroekonomska kretanja, predviđeni godišnji fiskalni deficiti omogućavaju smanjenje učešća duga sektora države u BDP i u narednom periodu, kao i da će fiskalna politika biti fokusirana, u skladu sa raspoloživim fiskalnim prostorom i na dalje smanjenje ukupnog poreskog opterećenja rada čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora.

Na rashodnoj strani, osim infrastrukturnih i kapitalnih projekata, prioritet će biti politika penzija i plata, kako bi se nastavio rast životnog standarda stanovništva.

Osnovni ciljevi fiskalne politike su usmereni i na održanje fiskalne stabilnosti i smanjivanje učešća javnog duga u BDP.

Dodaje se i da se predviđa da će negarantovani dug lokalnog nivoa vlasti biti na nivou od oko 0,5 odsto BDP do kraja 2027. i da bi na kraju 2027. godine stanje duga sektora države trebalo bi da bude na nivou od 46,5 odsto BDP.