Bojan Stanić: Rat u Ukrajini izazvao porast cena i gubitak kupovne moći u svetu i Srbiji

BEOGRAD - Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić ocenio je da je rat u Ukrajini doveo do strukturnih ekonomskih promena u svetu i Srbiji koje se ogledaju u porastu cena, gubitku kupovne moći stanovništva, padu investicija iz EU, kao i da može imati dugoročni uticaj na privredni rast naše države.

Stanić u izjavi za Tanjug rekao da je sukob doprineo da se faktori kao što su inflatorni pritisci dodatno intenziviraju.

"Mi smo imali situaciju s porastom cena energenata i hrane, s obzirom na to da su rusko i ukrajinsko tržište veoma značajni i za prozvodnju energenata i proizvodnju hrane", objasnio je Stanić napominjući da su to bili glavni pokretači ubrzane inflacije na međunarodnom tržištu, što se odrazilo i na privredu Srbije.

Pored ovoga, rekao je da povećan deficit u razmeni robe sa inostranstvom i da je došao u 2022. godini na 11,4 milijardi evra, što je rekordan deficit koji negativno utiče na opštu situaciju u privredi.

Dodao je i da je neizvesnost na tržištu izazvana ratom, uticala na privredu Srbije i u pogledu priliva stranih direktnih investicija.

"One su čak prošle godine i povećane u odnosu na 2021. godinu, ali je činjenica da su investicije koje dolaze iz EU opale u odnosu na investicije koje dolaze iz Kine", objašnjava Stanić.

Osvrćući se na uticaj sukoba u Ukrajini na našu državu, Stanić je dodao da je prisutna velika neizvesnost koja je posledica političke krize u istočnoj Evropi i koja je dovela do usporavanja privrede EU koja je naš glavni spoljno-trgovinski partner.

"Zbog pada kupovne moći pada i unutrašnja tražnja i samim tim to sve dovodi do toga da privrednici ne mogu da dobro planiraju porihode i rashode. Samim tim došlo je do toga da nama krene da pada proizvodnja pre svega u prerađivačkoj industriji, pada građevinska industrija, imamo manju stopu rasta", naveo je Stanić.

Naglasio je i da se privreda Srbije privikla na novoformirane okolnosti, ali da je i jedan deo tereta morala da prebaci i na krajnje potrošače.

"To je dovelo do rasta cena svih usluga u zemlji, a posebno se taj rast video u delatnostima kao što je prehrambena i građevinska industrija", ističe Stanić.

Kako je naveo, glavni srpski izvozni proizvodi u prošloj godini su bili bakar, čelik, voće i povrće, proizvodi auto industrije.

Objasnio je da u situaciji kada dolazi do usporavanja, da se smanjena potražnja uvek prvo odrazi na gotove proizvode jer je njihova dodata vrednost veća, dok "sirovinska baza i poluproizvodi" beleže manji pad.

"To bi moglo da pomogne Srbiji da ne izgubi potencijal u smislu svog izvoza.Ono što je činjenica, u dužem roku bi trebalo da se ta izvozna struktura poboljšava, u pravcu delatnosti veće dodate vrednosti", rekao je Stanić.

Stanić naglašava da prekidi lanaca snabdevanja izazvani ratom nisu bitno uticali na srpsku privredu, jer su se u međuvremenu nakon pandemije kovida-19 ponovo otvorila kinesko, ali i druga velika tržišta,

"Naši privrednici se snabdevaju potpuno neometano, kada govorimo o inputima koji oni koriste za poslovne procese, tako da sada to nije toliki problem", navodi Stanić.

Dodaje da je sa druge strane došlo do smirivanja cena na tržištu energenata.

"Cena nafte dotiče gotovo svaki proizvod. Tako da kada sve to pogledate, lanci snabdevanja nisu problem. Problem su sada neke druge stvari, prisustvo inflacije, usporavanje pre svega evropske privrede, ali i postojanje neizvesnosti jer ne znamo šta će se dešavati u drugoj polovini ove godine pod uticajem političke krize", naveo je Stanić.

Stanić sumnja da bi se cene brzo vratile na onaj nivo sa početka 2022. godine, u hipotetičkom scenariju ukoliko bi se rat sutra završio.

"Teško je to očekivati, praktično je nemoguće da se to desi jer kada imate i umanjenu inflaciju onda cene rastu. Inflacija predstavlja opšti porast cena na nekom tržištu", istakao je Stanić.

Dodao je da je prosečna inflacija u 2022. godini bila 12 odsto, a da se u ovoj godini očekuje da ona bude 10 odsto, pa bi samim tim bilo očekivano i da opšti rast cena poraste za oko 10 odsto.

"Dakle nema govora o padu cena. Činjenica je da određene cene mogu pasti, ali to su neki pojedinačni proizvodi, ali u proseku će porast cena biti prisutan, što opet se negativno odražava na nastavak opadanja kupovne moći stanovništva", rekao je Stanić.

Naglasio je da, iako su se cene nekih energenata spustile na nivo koji je i niži nego što je bio pre početka krize u Ukrajini, i dalje je potrebno vreme da se "vrtlog inflacije smiri" i da bi cene postale stabilne.

"A mi tu stabilnost cena možemo da očekujemo tek u drugoj polovini 2024. godine", zaključio je Stanić.