Pavle Petrović: Javni dug Srbije treba da bude u rasponu od 45 do 55 odsto BDP-a

BEOGRAD - Na sednici Skupštine Srbije danas je predstavljen Izveštaj Fiskalnog saveta za 2021. godinu, a predsednik tog tela Pavle Petrović rekao je da su se u tom periodu izdvojila dva problema - visina javnog duga Srbije i deficit.

Petrović je obrazlažući izveštaj na sednici naveo da je u 2021. godini zabeležen javni dug od oko 57 odsto BDP-a, što je, kako je rekao, veći dug nego što odgovara privredi Srbije.

"Za privredu Srbije normalan raspon duga je od 45 do 55 odsto u odnosu na BDP", kazao je Petrović.

Dodao je da Srbija plaća veće kamatne stope nego razvijene zemlje i da ne može da se poredi sa razvijenim zemljama u pogledu obima duga.

Kao još jedno važno pitanje u 2021. i 2022. godini, Petrović navodi velika davanja države privredi i stanovništvu u iznosu oko 5,4 milijardi evra, od čega je, kako kaže, oko dve milijarde evra bilo višak.

"Procenili smo da je skoro dve milijarde evra bilo višak, samim tim što je deljeno neselektivno, kako privredi tako i stanovništvu, što je uticalo na povećanje javnog duga. Naknadno analize i u svetu i kod nas pokazuju da su ta preterana fiskalna trošenja jedan od uzroka tekuće inflacije i u svetu , a posebno kod nas", rekao je on.

Petrović je rekao da je između ostalog, iz ugla Fiskalnog saveta veliki problem u istom periodu i netransparentnost prikazivanja izdataka kako u budžetu tako i u završnom računu.

Objasnio je da je u 2021. godini 400 miliona evra bilo pod stavkom "neto budžetskih pozicija", te da se ta praksa nastavila u 2022. godini i sa budžetom u 2023. godini.

Predsednik Odbora za finansije Veroljub Arsić komentarišući izveštaj Fiskalnog saveta naveo je da se stalno govori o visini javnog duga, a da se zanemaruje ulaganje tih sredstava u infrastrukturu i velike javne radove.

"Da nemamo te javne radove da li bismo održali rast naše privrede i ako bismo, u kojoj meri bi to bilo", upitao je on.

Dodao je da su sredstva javnog duga naše zemlje, osim u vreme pandemije, bila utrošena na otplatu starog kredita ili programskih, gde je dolazilo do velikih javnih radova i uvećanja državne imovine.

Kada je reč o kamatama, Arsić je naveo da je došlo do određenog rasta kamate, ali ne onog fiksnog dela, već onog dela na koji ne može da se utiče.

"Mi se ne zadužujemo kao zemlje koje su bogate i razvijene, naš dug je negde oko 56,57 odsto BDP. Razvijenije zemlje od Srbije imaju mnogo veći javni dug", naveo je Arsić.