Dobavljači sa Zapadnog Balkana i Srbije u Štutgartu razgovarali o jačanju snabdevanja

ŠTUTGART - Najmanje 70 kompanija sa Zapadnog Balkana od kojih više od 30 iz Srbije danas u Privrednoj komori Štutgarta vodi "biznis tu biznis" razgovore o saradnji sa predstavnicima 24 nemačke kompanije sa željom da se ojača saradnja i pojača prisustvo u lancima snabdevanja.

Dan B2B razgovora obavlja se osmi put u okviru Nemačke inicijative za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana, iza koje stoje pored Saveznog ministarstva ekonomije, asocijacija BME za lance dobavljača, te privredna komora AHK, a domaćin je regionalna privredna komora Štutgarta.

 

Izvršni član Upravnog odbora nemačko srpske privredne komore AHK, inače haba za ostale komore u zemljama Zapadnog Balkana, Aleksander Markus kaže da na današnjim susretima učestvuju 24 nemačke kompanije, 70 sa Zapadnog Balkana od kojih je 30 iz Srbije.

„Želimo da damo šansu kompanijama Zapadnog Balkana da se uključe u lanac vrednosti nemačkih kompanija i nemačke industrije. To nije lako, jer nemačke kompanije mogu da kupuju bilo gde na svetu, ali se situacija menja. Bila je pandemija, puno logističkih izazova i zato nemačke kompanije sve više kada je snabdevanje u pitanju gledaju u regione koji su bliži EU“, rekao je on.

Ocenio je da je to velika šansa za kompanije sa Zapadnog Balkana i posebno iz Srbije.

„Došao sam iz Ukrajine letos u Srbiju i bio prijatno iznenadjen koliko su kompanije spremne za tržišnu utakmicu. Menadžeri govore pomalo i nemački, bili su u Nemačkoj pa je primetan afinitet prema nemačkoj ekonomiji u Srbiji. Primetna je spremnost menadžera da saradjuju sa nemačkim kompanijama“, rekao je on.

Srpske kompanija razumeju koje uslove moraju da ispunjavaju, a možda po nekim tačkama još mora da se unapredi, pre svega u standardima menadžmenta i kvalifikacijama ljudi, dodao je on.

Markus kaže da je teško izmeriti koliko je tradicija ove inicijative doprinela razvoju ekonomskih odnosa Srbije i Nemačke.

„Vidimo da trgovinska razmena beleži vrlo velika povećanja iz godine u godinu. U 2021. godini povećanje je bilo za 25 posto u odnosu na 2020. godinu, a i ove godine će to povećanje biti iznad 20 procenata. Vrlo smo ponosni na svoju ulogu u povećanju ekonomske razmene Srbije i Nemačke“, rekao je on.

 

Šef međunarodnih poslova BWE Olaf Holcgrefe istakao je da je glavni cilj iskoristiti biznis mogućnosti izmedju kompanija Zapadnog Balkana i Nemačkih.

„Potencijali kompanija sa Zapadnog Balkana su veliki. Posebno kod proizvodnje iz metala, plastike i čelika. Mi znamo da su te kompanije na putu digitalizacije i okrenute ka EU tržištu. Sada je vreme da pokažu nemačkim kompanijama potencijal regiona ZB za saradnju“, rekao je on.

Tokom osam susreta u prošlosti više od 300 nemačkih kompanija je učestvovalo na uparivanju sa kompanijama sa Zapadnog Balkana, a bilo je više od 3,5 hiljade planiranih B2B sastanaka.

„Ove godine tu je 110 dobavljača iz osam zemalja Zapadnog Balkana. A ključna je reč je niršoring-što mi još zovemo i lokalno za lokalno. Izazovi su naterali kompanije da skrate svoje lance dobavljača i sada smišljaju kako da skraćivanjem minimalizuju rizik u tim lancima. Mislim da će niršoring, i lokalno za lokalno, u obezbeđivanju lanaca snabdevanja biti reči koje će se često spominjati narednih godina“, rekao je on.

 

Tokom svečanog otvaranja predstavnik Ministarstva ekonomije Nemačke Saša Fuzul ocenio je saradnju te zemlje i zemalja regiona kao veliki uspeh jer su za osam godina duplirani rezultati ekonomske saradnje.

Kao izazove u nizu istakao je kovid, energetsku krizu i ocenio da je bitno održati lance snabdevanja te naveo da je potencijal Zapadnog Balkana glavni za to.

„Taj region ima veliki potencijal za niršoring. A zemlje nastale iz bivše Jugoslavije imaju značajnu tradiciju ekonomskih odnosa sa Nemačkom. Vaša iskustva i saradnja su lakmus test, i trebaju nama iz vlada, da možemo da izvršimo korekcije i poboljšamo uslove za saradnju“, poručio je on.

Današnji skup održava se u pokrajini Baden Virtenberg odakle je 17 posto ukupnog nemačkog izvoza, i trećina izvoza mašina i opreme.

 

Tasilo Civik iz privredne komore Štutgarta pozdravljajući skup ocenio je da će u budućnosti nove investicije u proizvodnju dolaziti sve bliže u evropu i granicama EU.

„To je velika šansa za vas, i zemlje Zapadnog Balkana da preko preko B2B nađete novu saradnju sa kompanijama u Nemačkoj“, rekao je on.

Posebno je istakao osobenosti povezivanja kompanija u sektoru malih i srednjih i porodičnih firmi koje uspostavljaju saradnju različito od velikih.

 

„Srećni smo da smo posle dve godine, ponovo licem u lice, posle mnogo onlajn sastanka. To je bitno za poverenje, uspešno povezivanje u lance dobavljača i održanje dobrih poslovnih odnosa“, poručio je on.

Komercijalni direktor smederevske kompanije Metech koja se bavi obradom limova i zapošljava 600 ljudi Aleksandar Jovanović kaže da više od 95 posto produkcije izvozi, najviše u Evropu.

 

„Mi smo specijalizovani i ono što radimo je dosta traženo. Naša očekivanja danas su dobra. Nama je važno da nađemo jednog do dva dobra partnera sa kojima ćemo moći u dugogodišnju saradnju. Gledamo da koliko nas biraju, toliko i mi da biramo“, rekao je on.

Menadžer prodaje kikindske kompanije Grindex koja je bila deo nekadašnje Livnice i zapošljava oko 200 ljudi Živko Šoklovački kaže da se bave proizvodnjom brusilica za unutrašnje i spoljašnje brušenje, ta da u drugoj kompaniji rade odlivke za mašinogradnju.

„Iskustva su pozitivna sa prethodnih učešća a danas smo došli da sklopimo neke nove kontakte nadjemo nove klijente, ponudimo naše usluge, i nađemo odgovarajući posao i za nas i za kupce“, rekao je on.

Dodao je nemačko tržište izuzetno značajno za tu kompaniju, te da ne propuštaju sajmove u toj zemlji.

Predstavnici nemačke kompanije Sintegon očekuju da nađu nove partnere koji bi mogli da im pouzdano I dugoročno dostavljaju delove za mašine za pakovanje farmaceutskih I prehrambenih proizvoda.

Kompanija ima veliki promet predstavljena je u 22 zemlje, a Martin Glok iz te kompanije kaže im neizostavno trebaju novi partneri iz regiona Istočne Evrope, odnosno niršoring rešenja za korisnike.

„Ta rešenja i partneri moraju biti pouzdani, da im se može verovati, da dobijamo od njih potrebne delove, ali isto tako trebamo i korisnike koji su spremni da plate naše proizvode“, rekao je on.

Dodao je da je iako preferira tržište Istočne Evrope ono u konkurenciji sa drugim tržištima od Kine i Indije, do Turske.

 

Igor Prodanović iz pančevačke Promege koja se već 25 godina bavi obradom metala kaže da prave delove za razne vrste industrija od proizvodnje igračaka do vojne industrije i upošljavaju desetak radnika.

Promega više od 50 posto proizvodnje izveze, a posebno Prodanović ističe zemlje EU i Švajcarsku.

„Očekujemo da uspostavimo nove kontakte, da možda nađemo nekog novog kupca s kojim možemo ostvariti dugoročnu saradnju u proizvodnji delova za njihove proizvode“, rekao je on.

Dodao je da Promega dosta radi za nemačke kompanije koje su otvorile svoju proizvodnju u Srbiji.

„Već smo imali kontakte sa dve nemačke kompanije koje su bile raspoložena da i u Pančevu otvore pogone preko nas i u Srbiji proizvode delove za svoju proizvodnju u Nemačkoj“, rekao je on.

 

Denis Pačak iz Elektroopreme, kompanije koja je u BiH u mestu Odžak, kaže da proizvode niskonaponske upravljačke ormare za auto i mašinsku industriju i da gotovo sve izvoze, pretežno u EU.

„Očekivanja su da kontakte sa postojećim kupcima ovde i dalje održavamo, a drugo je očekivanje da uspostavimo kontakte sa novim kupcima. Netvorking je u ovoj industriji najbitniji“, rekao je on.

Ocenjuje da se industrija EU delom povlači iz Kine zbog kovid problematike, te da je to veoma bitno za Zapadni Balkan.

„Mi dobijamo tu potražnju EU koja je ranije bila u Kini i to je za nas bitno“, rekao je on.

Marta Naumovska Grnarova iz makedonske kompanije Zavar sa tradicijom od 35 godina osnivač je i Makedonske asocijacije za elektro i metalsku industriju.

Ekspertiza kompanije je zavarivanje, a bavi se proizvodnjom procesne opreme za farmaceutsku i procesnu industriju, kaže ona.

„Izvozno smo orijentisani a način da ovde možemo direktno da razgovaramo sa ljudima iz nabavnih službi nemačkih kompanija je izuzetno praktičan i plodan. Osnov za sastanke ovde je prethodni interes. Koncept sastanaka ovde posebno poštujem“, rekla je ona.

Dodala je da su šansa i kad se ne napravi ugovor, jer se tu onda nauči šta treba da se poboljša da bi u budućnosti do ugovora došlo.

„U situaciji i sa opštom krizom, i sa logističkom odnosno krizom, mislim da je Zapadni Balkan u prednosti i tu šansu treba iskoristiti. Sada prilika da iskoristimo to u nastupu i postanemo ozbiljniji dobavljači za nemačke kompanije“, poručila je ona.