Prioritet u Srbiji dalja izgradnja i unapređenje sistema za prečišćavanje voda

BEOGRAD - Srbija je u proteklih nekoliko godina izuzetno aktivna u oblasti izgradnje infrastrukture i menadžmenta otpada i najvažniji projekti u oblasti zaštite životne sredine su izgradnja i unapređenje sistema za upravljanje otpadnim vodama i čvrstim otpadom kao i izgradnji kanalizacione mreže.

To je rečeno na današnjem poslednjem panelu multisektorskog poslovnog foruma „Western Balkans - Spain Multilateral Opportunities Days“, koji je organizovala španska agencija za izvoz i investicije ICEX i Trgovinsko odeljenje ambasade.

Na skupu se govorilo o planiranim i aktuelnim projektima, kako bi se španskim kompanijama i stručnjacima iz ovih oblasti predstavile poslovne mogućnosti u Srbiji u sektoru voda i upravljanja otpadom.

Dušan Čarkić ispred Ministarstva za zaštitu životne sredine rekao je da je potrebno uskladiti zakonodavni okvir, odnosno direktive sa direktivama iz Evropske unije, a kao najveći projekat naveo je izgradnju postrojenja za prečišćavnje vode u Nišu čija je vrednost, kako je rekao, preko 87 miliona evra.

„Radi se o projektu koji sprovodimo zajedno sa kolegama iz EU. Konkretno, vrednost je preko 87 miliona evra, a sama ideja se zasniva na četiri aktivna projekta, izgradnja kanalizacione mreže, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, upravljanje otpadnim vodama i drugo“, rekao je Čarkić.

Osim projekta u Nišu, kao velike i značajne projekte u ovoj oblasti naveo je i projekat u Čačku, vrednosti od oko 32 miliona evra za koji se trenutno završava projektno tehnička dokumentacija, zatim postrojenje u Leskovcu, kao i Velikom Selu.

„Pomenuo bih i to da Ministarstvo trenutno radi sa preko 100 lokalnih samouprava na izgradnji ili pripremi sistema za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnji kanalizacione mreže, negde je reč o pripremi projektno tehničke dokumentacije, negde se koriguje postojeća“, rekao je Čarkić.

Državni sekretar ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bojan Vranjković rekao je da upravljanje vodama nije bilo na zadovoljavajućem nivou te je 2016. godine doneta strategija upravaljanja vodama na teritoriji Srbije, a izrađen je i plan do 2027. koji bi uskoro trebao da bude usvojen.

„Ono što bih istakao od projekata u ovoj godini, aktuelno, to je izrada postrojenja za prečišćavanje voda, vodosnabdevanje i prečiščavanje u Sokobanji. Planirana je izgradnja prečišćivača kpaaciteta za 22.000 stanovnika i izgradnja kolektora, kao i rekonstrukcija kanalizacione mreže i izgradnja rezervoara čiste vode“, rekao je Vranjković.

Projektni menadžer Delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon, rekao je da su prioriteti jasni i da postoji ekonomski plan investicija za zapadni Balkan, kao i partnere u sprovođenju kao što su Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kao i Svetska banka.

„Takođe i Srbija izdvaja svoja sredstva, a tu su i bilateralni ugovori sa Kinom dosta finasija dolazi i odatle. Prioriteti su svakako jasni, i Srbija je na putu EU što zahteva čistu vodu i adekvatno upravljanje vodom“, rekao je Avinjon.

Kada je reči o investicijama, prioritet je zajednički rad sa vladom Srbije, dodao je on, a Niš je jedan od većih projekata.

„Siguran sam da mnoge španske firme mogu da ponude ekspertizu jer kao što sam spomenuo Španija prednjači kada je reč o upravljanju vodama i očuvanju vode. Optimizaciji resursa uopšte“, naglasio je Avinjon.

Predstavnica EBRD Jelena Čeperković rekla je da je EBRD veoma aktivna u podršci ovom sektoru, a uopšte u sektoru ekologije, i naglasila da je do sada kroz razne projekte u Srbiji uloženo oko 700 miliona evra.

„Kada je reč o čistoj vodi naši priroriteti su usalgašeni sa ministarstvima u Srbiji i EU delegacijom, a trenutno smo fokusirani na Makiš. Makiš predstavjla centralni objekat u tretiranju vode za Beograd“, rekla je Čeperković.

Jedan od prioriteta je i zaštita od poplava jer, kako je rekla, Srbija ima mnoga rizična i ugrožena mesta kada su u pitanju poplave.

„Na tenderu je projekat od 300 miliona evra da se izgradi kritična infrastruktura za Negotin, Svilajnac i Vojvodina. Trenutno finaliziramo tender za Svilajnac i trebalo bi da počne uskoro, ali za druge dve regije tender je u pirpremi i nadamo se da će do kraja godine da bude lansiran“, rekla je Čeperković.

Navela je da se radi i na pripremi studije upravljanja rizikom za koju je izdvojeno 250 miliona evra a koja obuhvata razna istraživanja i, kako je rekla, očekuje se da bude završena do kraja naredne godine, a rezultati će pomoći u daljem planiranju projekata iz zaštite u oblasti poplava.

Što se tiče upravaljanja čvrstim otpadom, Čarkić je rekao da je takođe potreban jasan zakonski okvir kako bi se definisalo šta može da se radi i na koji način, kao i da su u toku mnogi projekti kroz koje se lokalnim samoupravama obezbeđuje oprema, kante i kamioni za naprednije i efikasnije upravljanje čvrstim otapdom.

„Pokrenuli smo određene inicijative ne samo da otpad sklonimo sa ulice i deponija, već kako da ga isktoristimo tako da otpad pretvorimo u resurs, da on ne završava na deponijama već da ga koristimo kao resurs u industriji“, rekao je Čarkić.

Najveći projekat je regionalna deponija u Novom Sadu, dodao je on, za koji je kroz grant EU izdvojeno 37,5 miliona evra, a Srbija se potpisivanjem sporazuma obavezala da obezbedi isti iznos.