Hasan Hanić: Bankama brže rastu kamatne stope na kredite od kamata na štednju

BEOGRAD - Bankama u Srbiji brže rastu kamatne stope na kredite od kamata na štednju, izjavio je danas profesor Beogradske bankarske ekonomije Hasan Hanić.

Za Tanjug je izjavio da kada dođe do porasta referentne kamatne stope, banke po pravilu, brzo reaguju tako što uvećavaju aktivnu kamatnu stopu, odnosno kamatnu stopu na kredite, ali zato sporije reaguje na opštu kamatnu stopu tj. spremne su da plate manju cenu za oročene depozite građana.

 

Primetio je da postoji asimetrično ponašanje banaka jer, kako kaže, kada se otvara gep između aktivne (na kredite) i pasivne (na štednju) stope, to može da bude i zato što nema kvalitetnih plasmana, odnosno ima plasmana, ali sa malo većim rizikom.

"Onda banke u tim slučajevima povećavaju cenu po kojoj odobravaju kredite, pošto višak rizika predstavlja dodatni trošak za banku. Ta razlika, između aktivne i pasivne kamate, se povećava i u uslovima kada se troškovi poslovanja banaka povećavaju, što je sada slučaj", naveo je Hanić.

Dodao je da to za građane koji imaju kredite sa promenjivom kamatom znači da će im krediti biti skuplji odnosno da će imati veće rate.

"Očekujem da da će i u narendih tri do šest meseci biti povećavane referentne kamatne stope Evropske centralne banke, a time i evribora. Pošto NBS prati kretanje stopa ECB, dolaziće i do povećanja referentne kamatne stope u Srbiji", rekao Hanić i dodao da zatim i poslovne banke uvećavaju svoje kamate na kredite.

Kako je rekao, odnos između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa je prilično složen i može se objasniti u kontekstu opštih, postojećih i očekivanih opštih uslova.

Kada se razmatra taj odnos, trebalo bi imati u vidu tražnju za kreditima istakao je Hanić.

"Ako je tražnja za kreditima veća i ako postoji potreba i mogućnost da se plasiraju slobodna novčana sredstva, tada su banke spremne da povećaju svoju pasivnu kamatnu stopu, odnosno da povećaju cenu na oročne depozite klijenata", izjavio je Hanić.

Jedan od važnih faktora koji utiču na visinu kamatne stope tj. bruto maržu, predstavlja razlika između aktivne i pasivne kamatne stope, od čega zavisi kvalitet plasmana.

"Treba imati u vidu da je banka slična trgovinskom preduzeće koji takođe nabavlja sredstva, a za to plaća određenu cenu. S druge strane, ta sredstva plasira svojim klijentima", istakao je on i dodao da je velika razlika cene kredita od jedne do druge banke, zbog viška likvidnosti, kao i tražnje za kreditima.