Infostud: Plata za deficitarna zanimanja ide čak i preko 1.000 evra

BEOGRAD - Najveća ponuda oglasa na tržištu rada je za profesije varilac, profesionalni vozač, mehaničar, pekar i zanatlija iz građevinske struke, za koje važi da su deficitarna zanimanja.

Na tim pozicijama nudi se plata iznad 1.000 evra, a vodoinstalateri, električari, stolari, moleri mogu da zarade i mnogo više.

Kako se navodi na sajtu Infostuda, na tržištu rada je sve izraženiji raskorak između potreba poslodavaca i želja đaka kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje.

Privrednici su poslednjih godina počeli da se "bore" za radnike podizanjem plata, zbog deficita stručnog kadra, a to je posebno izraženo i u pekarskoj industriji.

U zanatske, mašinske i građevinske škole upisuje se nedovoljan broj đaka, što je trend koji traje godinama, a rezultirao je da upravo iz njihovih klupa izlaze malobrojni radnici koji su se obrazovali za najplaćenija zanimanja.

Jedan od poslova na kojem je čak i početnicima zagarantovana zarada od oko 80.000 dinara je varilac, dok plata iskusnih majstora ove struke ide i iznad 2.000 evra.

"U oglasima na ovom portalu plata varioca išla i do 4.000 evra, ali ukazuje da su to uglavnom sezonski poslovi, po projektima, od tri do šest meseci i da zarada jeste velika, ali da često nije zagarantovan posao tokom cele godine", rekao je PR infostuda Miloš Turinski.

U Srednjoj mašinskoj školi u Novom Sadu navode da profil varioca nije popularan među decom, ali da su poslodavci veoma zainteresovani za zapošljavanje tog kadra.

Poslodavci stalno traže učenike koji bi došli na praksu ili su završili, a osnovne bravarske i zavarivačke radove savladaju u školi i odmah mogu da rade, a za neke posebne tipove zavarivanja idu na dodatnu obuku, kao i da plata zavisi od firme do firme, istakla je pomoćnica direktora Srednje mašinske škole Dušana Đorđević.

Profil mehaničar motornih vozila, odnosno automehaničar, najpopularnije je zanimanje sa trećim stepenom u Srednjoj mašinskoj školi i kod učenika i kod privrednika, a to je još jedna od profesija koja garantuje platu daleko iznad proseka, navedeno je u objavi sajta Infostud.

"To je logično ako imamo u vidu broj automobila i razvoj automobilske industrije, a sve je više i servisa u kojima dobijaju šansu da rade. Deca su za taj smer zainteresovana i to odeljenje je uvek puno. Plata zavisi od stručnosti. Zavarivači bolje zarađuju, jer ih je manje, ali lepo zarađuju i mehaničari", objašnjava Đorđevićeva.

Ona ističe da je važno da i roditelji i deca budu svesni da postoje zanati u kojima mogu lako da se zaposle i da dobro zarađuju, navodi se na sajtu Infostuda.

Turinski napominje da na poziciji automehaničar može da zaradi od 70.000 dinara, ali navodi da na portalu Poslovi Infostud ima ponuda i od 100.000 do 180.000 dinara za poslove u Beogradu.

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica rekao je da početna plata u pekari 80.000 dinara, što su danas dve minimalne zarade, ali da majstori ovog zanata, oni koji imaju više iskustva, zarađuju i do 180.000 dinara.

U Poslovnom udruženju „Srbijatransport“ kažu da vozači autobusa zarađuju od 80.000 do 100.000 dinara, a da su plate onih koji voze kamione i mnogo više.

Plata uglavnom zavisi od poslodavca, ali mogu da zarade i do 300.000 dinara, ako voze u međunarodnom transportu.

Potražnja za ovim kadrom svedoči i to što su u nekim firmama stalno otvoreni konkursi za zapošljavanje.

Za ovaj profil se đaci obrazuju u saobraćajnim školama, ali iz Poslovnog udruženja ukazuju na problem sa ulaskom u profesiju, jer zbog domaćih propisa, đaci moraju da napune 21 godinu da bi mogli da voze šlepere, zbog čega mnogi odustanu čekajući da ispune starosni uslov, ali sa druge strane, i kod ove profesije je sve više onih koji se prekvalifikuju iz drugih zanimanja.

Prethodnih meseci najviše je angažovano vodoinstalatera, električara, stolara ili molera čije su usluge poskupele, ali i kako je teško pronaći slobodnog i dobrog majstora.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da su zanatlije među najbolje plaćenim radnicima i da ugovorene cene rada u tim delatnostima ne odražavaju uvek stručnost i obrazovanje, već potrebu za radnikom, navodi Infostud.