Aleksandra Đurišić: Potrebno je uvođenje profila tehničar mehatronike u srednje škole

BEOGRAD - Postoji nekoliko razloga za to što je automehaničar u Srbiji deficitarno zanimanje, a Aleksandra Đurišić iz Udruženja autoservisa Srbije osim malog interesovanja osnovaca za upis u te stručne srednje škole, navodi i to da srednje škole i dalje rade po starim programima te su đaci koji i završe školovanje na tim profilima pred dodatnim izazovima kada je reč o praksi i daljem učenju.

"Kroz našu inicijativu za uvođenje profila tehničar mehatronike vozila pokušavamo da objasnimo da su se stvari dosta izmenile i da moramo mnogo više pažnje da posvetimo edukaciji dece. Spremni smo da otvorimo vrata naših servisa, u našim servisima praksa je plaćena, mi i na taj način pokušavamo da decu motivišemo", rekla je Đurišić.

 

Ona je za Tanjug rekla da je problem školskog sistema u oblasti servisiranja vozila i u tome što je reč o zanatu gde se stvari brzo menjaju.

"Servisiranje automobila nije samo zanat, postao je kompletna nauka. Jedan pravi serviser vozila osim automehanike mora da zna i elektriku, elektroniku i dijagnostiku, da poznaje senzore, da zna kodiranje, i da programira. Podrazumeva se mnogo znanja da bi jedno vozilo bilo na pravi način popravljeno", rekla je Đurišić.

Situacija u kojoj školski sistem, dodaje ona, nije na vreme prepoznao ove potrebe i promene dovela je takođe do sve manjeg interesovanja dece, kazala je ona i dodala da takođe za neke trogodišnje profile postoji mišljenje da ih pohađaju deca i koja nisu mogla da upišu škole koje ih interesovale.

"Dolaze nam đaci koji nisu puno toga naučlili u svojim školama. Definitivno vidimo da oni ne znaju šta se dešava sada u autoservisima, kada dođu novija vozila oni jednostavno ne dobijaju adekvatna teorijska znanja u srednjim školama. Mi smo spremni da podržimo školski sistem i otvorimo vrata servisa za decu, ovo je stvar prakse i mnogo i konstantno se uči", rekla je Đurišić.

Ona je istakla ovogodišnju radionicu koju je Udruženje organizovalo na svom štandu u okviru Sajma automobila, pod nazivom "Radionica 21. veka" gde su uz podršku ECAP školskog centra na štand dovezli školsko vozilo za obuku za rad na visokonaponskim vozilima.

"Hteli smo da pokažemo deci šta su trendovi u ovoj industriji. Naš partner ECAP školski centar nam je izašao u susret i mi smo dovezli jedino električno vozilo ne samo u Srbiji već u čitavoj regiji koje služi za obuke na visokonaponskim vozilima i deca iz 15 srednjih stručnih škola iz cele Srbije bili su gosti 25. i 26. marta. Mogli su da vide šta su to izazovi u oblasti servisiranja vozila i kada govorimo o visokonaponskim vozilima", rekla je Đurišić.

Na teritoriji Srbije, tačnije u Beogradu postoje samo dva ili tri servisa gde vozači mogu da servisiraju električno vozilo, rekla je Đurišić i dodala da električni automobili nisu budućnost, već realnost, jer ih već ima na ulicama naše zemlje.

"Mi sutra stvarno možemo biti u situaciji da zbog neznanja neko izgubi život. Reč je radu sa visokonaponskim vozilima. Jakov Peković iz ECAP centra je srednjoškolcima na našem štandu na vrlo interesantan način govorio deci o tome šta su rizici kod servisa električnih visokonaponskih vozila", rekla je Đurišić.

Ona je objasnila da je obrazovanje spor proces, i da u Srbiji za sada nema ni jedno odeljenje koje edukuje decu u skladu sa transformacijom ove industrije.

"Da krenemo danas da se time bavimo tek za tri, četiri ili pet godina mi bismo mogli da vidimo neke prve rezultate, a za šest, sedam godina da ih merimo, pa da kažemo bili smo u pravu ili nismo bili u pravu. Električna vozila uveliko dolaze, tako da mi uveliko kasnimo", rekla je Đurišić.

Na štandu Udruženja na proteklom Sajmu automobila profesori koji su ih posetili kažu da deca uče iz knjiga koje su iz devedestih godina, rekla je Đurišić i dodala da govorimo o "jugićima i golfovima" te da deca uče o karburatorima koji se u vozila ne ugrađuju već 30 godina, a ne o električnim automobilima.

"Jasno vam je koliko mi kasnimo. Obrazovni profil tehničar mehatronike vozila postoji već svuda u Evropi i okruženju i mi smo jedina država koja ga još uvek nema. Još uvek imamo nekoliko različitih profila za obrazovanje servisera vozila, ali nažalost ni jedan kompletan profil koji bi deci mogao da pruži sva potrebna znanja. Čini mi se da uvođenje ovog profila ponegde nailazi i na otpor kod nekog dela stručne zajednice u smislu da to opet podrazumeva da će i nastavni kadar morati da se malo dodatno edukuje da će i oni morati da nauče o programiranju, dijagnostici, o elektronici, elektrici da bi to moglo nadalje da prenose đacima", rekla je Đurišić.

Ona je naglasila da je za ovu godinu već kasno, i da profil tehničar mehatronike neće zaživeti ove godine, ali, dodaje, da se u septembru naredne godine upiše prva generacija dece koja će se baviti tim zanatom, na taj način i po tom novom programu i po modelu dualnog obrzovanja, tek za pet godina se može videti da li je sve na pravom putu, da li su ta deca uspela da nešto nauče, da li su izašli kvalitetniji kadrove od onih koji sada izlaze iz škole.

Osim obrazovanja, nekoliko faktora je doprinelo tome da je automehaničar odnosno serviser automobila u Srbiji deficitarno zanimanja, istakla ja Đurišić i navela da je u jednom momentu finansijski lošiji tretman majstora dovodio do toga da su oni odlazili tamo gde su se zanatlije cenile više, ali da se to sada menja.

"Međutim, u tom smislu situacija se mnogo više menja sada. Ljudi sve više cene dobrog majstora, i došli smo do toga da je sada po prvi put u istoriji dobar majstor i dobro plaćen. Zanatlije se danas plaćaju više nego ikada i radije se odlučuju da ostaju ovde nego da odlaze u inostranstvo. Desi se da odu na par meseci pa se vrate, ali nekeko svi sada više vole da ostanu u svojoj zemlji jer ovde sada majstor jeste plaćeniji nego što je nekada bio", rekla je Đurišić.

Ipak, dodaje, svi vrlo dobro znaju da koliko postoji legalih radionica toliko postoji onih koje su nelegalne i to, kako je rekla, dosta utiče na situaciju u ovoj branši.

"Mi kao Udruženje okupljamo legalne servisere. Pokušavamo da podstaknemo državu da nateraju one koji se nelegalno bave ovim zanatom da pređu u legalne tokove, da se možda omoguće neki načini da im se možda za neke stvari progleda kroz prste, ali da se uvedu u leglane tokove. Legalni serviseri imaju puno nameta, a sve to dosta je uticalo na cenu rada, pa je i to negde doprinelo tome da ti majstori odlaze odavde i traže nekakve načine da drugačije dođu do profita", rekla je Đurišić.

Što se tiče otvaranja sopstvenog autoservisa, Đurišić je rekla da to sada nije toliko teško kada je u pitanju investicija, jer postoje programi i subvencije ali naglasila da je najvažnija investicia i ona bez koje servis ne može da radi i postoji - stručnost i znanje.