NBS povećala referentnu kamatna stopu za 25 baznih poena, na šest odsto

BEOGRAD – Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.

Povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice, na 7,25%.

Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije, saopšteno je iz NBS.

Iz centralne banke su dodali da prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

U saopštenju NBS se navodi da je Izvršni odbor ocenio da su dalji pad cena u energetici, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

Nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo doći do recesije u razvijenim zemljama, uticali su na dodatni pad cena primarnih proizvoda.

Ipak, Izvršni odbor je istakao da je opreznost monetarne politike neophodna zbog geopolitičkih tenzija povodom sukoba u Ukrajini koji su i dalje prisutni, kao i činjenice da indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalja, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji.

To pre svega važi za zonu evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner, gde je, prema preliminarnim podacima, i pored smanjenja ukupne inflacije na 6,9% u martu, sa 8,5% u februaru, bazna inflacija zabeležila dalji rast na 5,7% međugodišnje, sa 5,6% u februaru.

Navodi se da je ukupna inflacija u Srbiji u februaru iznosila 16,1% međugodišnje, što je u skladu sa iznetim projekcijama NBS za prvo tromesečje koje su uzele u obzir očekivani nastavak prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

Iz NBS ističu da se i dalje oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju.

Bazna inflacija, dakle ona merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije i u februaru je iznosila 11,1% međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa.

Prema aktuelnoj februarskoj srednjoročnoj projekciji, očekuje se da će se međugodišnja inflacija od narednog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni i da se sredinom 2024. godine vrati u granice cilja.

Smirivanja inflatornih pritisaka, prema ocenama NBS trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora vođeno rastom cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

Kada je reč o ekonomskoj aktivnosti u NBS očekuju da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariti realni rast u rasponu od 2,0% do 3,0%, čemu će doprineti i oporavak sektora energetike na koji ukazuju podaci o proizvodnji i izvozu električne energije u prva dva meseca ove godine.

Rast će biti vođen domaćom tražnjom, čemu u najvećoj meri doprinosi očuvano tržište rada, dok će zbog i dalje visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje, pre svega iz zone evra, doprinos neto izvoza biti negativan. Ipak, očekuje se da i u ovoj godini izvoz nastavi dinamičan rast zahvaljujući investicijama iz prethodnog perioda, koje su bile pretežno usmerene u razmenljive sektore.

Oporavak eksterne tražnje od druge polovine ove godine, povećani izvozni kapaciteti i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. bi trebalo da rezultiraju ubrzanjem rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od 3,0% do 4,0%, a u narednim godinama i povratkom na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4,0% godišnje.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije, NBS će procenjivati ima li potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i koliko, uzimajući pritom u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu, navode iz Narodne banke Srbije.

Sledeća sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. maja.