Zoran Mihajlović: Zakon to omogućava, potrebno je ponovo podići visinu minimalne zarade

BEOGRAD - Prema Zakonu o radu postoji mogućnost da se pomera visina cene rada i nekoliko puta godišnje ukoliko dođe do poremećaja u privredi i, s obzirom na veliku inflaciju, to bi u Srbiji trebalo da bude učinjeno, iako su minimalne zarade za ovu godinu već uvećane, ocenio je Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

"Mislim da to treba da se uradi ovde, u Francuskoj je pomerena čak tri puta u toku jedne godine. Mi smo i prošle godine kada je donošena ova cena rada bili protiv toga da ona bude ovako mala, jer smo videli da je inflacija koja je u tom trenutku bila nekih 14 odsto već pojela povećanje", rekao je Mihajlović za Tanjug.

 

Napomenuo je da je projektovna i planirana inflacija za ovu godinu 11 odsto, ali ocenio da će ona biti i veća te ukazao da od 1. maja dolazi poskupljenje struje i gasa.

"To će sigurno lančano proizvesti porast cena osnovnih životnih namirnica koje ulaze u minimalnu potrošačku korpu. U minimalnoj zaradi je negde oko 400.000 radnika u Srbiji iako hoćemo da budemo socijalno odgovorna država, i ako hoće ova vlada da vodi jednu odgovornu socijalnu potliitku, mislim da je red da ove godine imamo još jedno povećanje pre ovog redovnog povećanja za iduću godinu", rekao je Mihajlović.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodava Srbije rekao je da se minimalna cena rada donosi do polovine septembra i da je prošle godine bilo teško predvideti da će inflacija u ovoj godini dostići ove nivoe.

"Par godina ranije smo imali vrlo malu inflaciju 1 do 1,5 odsto, pa je bilo lako onda predvideti da će tako biti i naredne godine. Međutim, ovo je sad nešto što je prouzrokovalo zaista potrebnu da se razmotri još jednom", rekao je Atancković za Tanjug.

Na pitanje kako bi povećanje minimalne cene rada moglo da se odrazi na privredu, Atanacković je rekao da to može biti različito jer postoje oni poslodavci koji i u ovim uslovima i sa ovim zaradama teško da mogu da budu konkurentni, da mogu kao takvi da opstanu.

Mihajlović smatra da je teško oceniti koliko bi povećanje trebalo da bude, jer Srbija ima dve potrošačke korpe - minimalnu i prosečnu, i naglasio da u trenutku kada je donošena odluku o minimalnoj ceni rada za prošlu godinu potrošačka korpa iznosila 47.0000 dinara, a da je ovog trenutka ona je prešla 51.000 dinara, dok je minimalna zarada je 40.000 dinara.

"Znači mi u ovom trenutku imamo zaposlene, njih negde oko 400.000 radnika koji imaju minimalnu zaradu i ne mogu da ostvare ni ove, da kažem, minimalne svoje potrebe. Bilo je neko obećanje pre nekoliko godina od tadašnjeg ministra za rad Zorana Đorđevića da će se minimalna potrošačka korpa i minimnalna cena rada izjednačiti, nažalost to se nikad nije desilo, a u ovom trenutku razlika je još veća", rekao je Mihajlović.

Atanacković je na pitanje da li je realno da se ova razlika izjednači, rekao da bi to bilo realno da se nije dogodila pandemija koja je značajno poremetila privredne tokove, kao i visoka inflacija koja nije nastala samo ovde već je i uvezena u velikoj meri i praktično onemogućava da se to desi.

"Mi jednostavno kao poslodavci, Unija poslodavaca, apsolutno sledimo sad neku statistiku i ponašanje ministarstva finansija i uopšte Vlade Srbije u odnosu na mogućnosti. Znači najlakše je reći - hajde sad ćemo da povećamo minimalnu zaradu ne znam na koji nivo, kao na primer, eto minimalne potrošačke korpe. Međutim, problem je u tome da li su privredne mogućnosti takve da to podnesu", istakao je Atanacković.

Ocenio je da država, odnosno vlada, ne želi da se o njoj loše govori, međutim želja je jedno, a mogućnosti nešto drugo.

"Ako naša privreda, naš nivo produktivnosti i položaj na tržištu ostaju takvi da je to onemogućava, onda jednostavno do toga neće moći da dođe", zaključio je Atanacković.