"Sajmom zelenih ideja" na Kalemegdanu obeležen Svetski dan zaštite životne sredine

BEOGRAD - Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre otvorili su danas "Sajam zelenih ideja, projekata i inovacija".

 

Ona se zahvalila delegaciji EU, Vladi Švajcarske i Kraljevini Švedske, kao i partnerima iz UNDP-a koji odvajaju značajna donatorska sredstva kako bi, kako je rekla, zajedničkim snagama pravili pomake na bolje u zaštiti životne sredine.

"Podrška u kapitalnim zelenim investivcijama nam je neophodna kako bi mogli da unapredimo kvalitet životne sredine i bolji život svakoga od nas", istakla je ministarka.

 

Kako je objasnila, to se odnosi na izgradnju regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom, ali isto tako i za izgradnju nedostajuće kanalizacije.

Vujović je rekla da se ministarstvo ima veliku finansijsku i stručnu pomoć od partnera koji su učestvovali u organizaciji današnjeg događaja.

 

Ona je istakla da je današnji dan usmeren i na plastični otpad koji završava najčešće u našim rekama, tako da se, kao je rekla, sve inovativne ideje koje su podržane finansijski odnose na upravljanje otpadom od plastike.

Žiofre je rekao da ovim događajem započinjemo i zelenu nedelju u EU koju ćemo u Srbiji realizovati na nekih 20 različitih lokacija.

 

"Mi radimo zajedno kako bismo aktivirali zajednice i države da udružimo snage kako bi obezbedili čist vazduh i vodu, kao i bezbednu hranu. Nephodno su nam veštine, inovacije i stručni ljudi. Zahvaljujući UNDP-u koji je organizovao današnji događaj danas na Kalemegdanu imamo divne ideje", objasnio je Žiofre.

Kako je objasnio, "želimo da postanemo prvi kontinent koji će biti karbonski neutralan do 2050 godine".

 

"Da bismo to uspeli da postignemo potrebni su nam snažni partneri u EU i van nje, i zato mi sarađujemo sa partnerima kao što je Srbija, koja je zemlja kandidat, na realizaciji brojnih projekata", istakao je on.

On rekao da u Srbiji imaju saradnju sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine na promovisanju zakonodavnog okvira i pravila koja već postoje u EU i koji su usmereni na adekvatnu zaštitu životne sredine.

"Neohodna nam je infrastruktura, upravo smo zbog toga fokusirani na izgradnju deponija za odlaganje čvrstoga otpada i postrojenja za preradu otpadnih voda", rekao je Žiofre.

 

Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš rekao je da smo se danas potpuno svesni hitne potrebe za sprovođenjem akcija koje će uticati na budućnost i sudbinu budućih generacija.

"Ponosam sam što ovde prikazujemo neke od nainovativnijih rešenja koje se odnose na zaštitu životne sredine i klimatske promene. Globalna tema ove godine odnosi se na borbu protiv zagađenja plastičnim otpadom. UNDP je u saradnji sa partnerima i Vladom Srbije u ovoj godini podržao brojna zelena rešenja koja se bore protiv zagađenja i ublažuju klimatske promene", objansio je Beriš.

On je rekao da danas predstavljaju takvih 47 rešenja koji će biti prikazani u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić".

 

Ambasadorka Švedske Anika Ben David rekla je danas da je Švedska zemlja koja trenutno predsedava EU, kao i da će tokom tog predsedavanja kao jedan od svojih prioriteta utvrditi jačanje i ubrzanje zelene tranzicije.

"Zbog toga radimo zajedno sa EU, svim zemljama članicama, kao i zemljama kojima smo aktivno. U Srbiji Švedska predstavlja prvog donatora i partnera Srbije u zaštiti životne sredine sa ciljem da izgradimo bezbedniju životnu sredinu, bolji kvalitet život i javno zdravlje za sve", objansila je ona.

"Švajcarska zajedno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine podstiče zeleni razvoj u Srbiji", rekao je ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid.

 

Kako je objasnio,vođenje računa o životnoj sredini nije samo moralno pitanje, ono što želimo i moramo da uradimo, radi se sve više i o pravnoj obavezi.

Dolazi do usvajanja velikog broja međunarodnih instumenata koji kažu da je bezbedna i održiva životna sredina postalja ljudsko pravo.

 

"Moja druga poruka se odnosi na troškove. Primeri su pokazal ida zaštita životne sredine koja se sprovodi na vreme košta mnogo jeftine nego naknadno bavljenje uklanjanjem štete", objansio je Šmid.

On je istakao da svaka zelena tranzicija ima svoju cenu, ali da zbog toga i postoje finansijski mehanizmi koji pomažu i koji mogu dovesti do ušteda i pokretanja ekonomije zahvaljujući novim zelenim industrijama i zelenim radnim mestima.

 

Sajam je otvoren u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", na Malom Kalemegdanu.