Uprkos lošim ekonomskim uslovima, ekonomije Zapadnog Balkana pokazale rezistentnost

BEOGRAD - Uprkos izuzetno nepovoljnim ekonomskim uslovima u okruženju u poslednje tri godine ekonomije Zapadnog Balkana su pokazale neočekivanu rezistentnost i prilagodljivost na novonastale okolnosti, objavljeno je u novom broju časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

"Sve do poslednjeg kvartala 2022. godine one beleže solidan rast, a tek krajem godine ušle su u fazu usporavanja", navodi se u analizi "Ekonomska kretanja Zapadnog Balkana iz ugla Svetske banke", autora MAT-a Miladina Kovačevića i Katarine Stančić.

Prosečan rast u 2022. godini za zemlje ZB iznosio je 3,2 odsto i kretao se, kako je navedeno, u rasponu od 6,1 odsto (Crna Gora) pa do 2,1 odsto (Severna Makedonija).

Za 2023. prognozirano je usporavanje (rast od 2,6 odsto) da bi od 2024. ponovo došlo do blagog rasta od oko 3,1 odsto.

"Kratkoročno gledano, Zapadni Balkan ima jake ekonomske veze sa EU, pa će zbog toga u narednom periodu biti pod uticajem njenih performansi koje su veoma neizvesne", navodi se u analizi.

Takođe, očekuje se pad eksterne tražnje i nepovoljni finansijski uslovi na globalnom nivou, tako da će u narednom periodu Zapadni Balkan biti usmeren na unutrašnje kapacitete (domaća tražnja, turizam, reforme), što će biti svojevrstan test otpornosti ovog geopolitičkog segmenta.

Kada je reč o kretanju u poslednje tri godine, posle izuzetno loše 2020, Zapadni Balkan je u 2021. ostvario solidne performanse, i taj trend se nastavio skoro tokom cele 2022. godine.

"Region je uspešno prevazišao energetsku krizu i u svih šest ekonomija BDP je premašio prepandemijske nivoe. Rast je iniciran u najvećoj meri domaćom tražnjom, izvozom i investicijama. U drugoj polovini godine finansijsko pooštravanje dovelo je do usporavanja, ali zahvaljujući kompenzujućim efektima – priliv doznaka, rast kreditne aktivnosti, mere fiskalne podrške, rast minimalne zarade - sprečen je recesivni talas", navode stručnjaci MAT-a.

Inflacija, koja je polovinom godine dostigla najviši nivo u poslednjih 20 godina, počela je da jenjava početkom ove godine, međutim, pored mnogobrojnih štetnih efekata za ekonomiju, inflacija je značajno usporila smanjenje siromaštva u regionu.

U drugoj polovini 2022. godine zaposlenost je smanjena za oko jedan odsto ili za 72.000 lica, ali je i dalje iznad prepandemijskog nivoa, a nezaposlenost je smanjena u proseku na 13,2 odsto.

"Fiskalni deficit je smanjen u celom regionu, u proseku za jedan procentni poen BDP-a. Konkreno, nominalni fiskalni prihodi su porasli zahvaljujući inflaciji koja ih je `podigla` dok su rashodi ostali relativno stabilni. Fiskalni deficit u proseku iznosi tri odsto BDP-a, dok je istovremeno javni dug porastao kao rezultat pooštravanja finansijskih uslova", navodi se u analizi.

Građevinarstvo je sektor koji je doživeo najjaču kontrakciju u celom regionu (osim u Albaniji), kao i industrija (osim u Srbiji, zahvaljujući rudarstvu).

Poljoprivreda je, pod uticajem suše u 2022. godini, već drugu godinu zaredom u kontrakciji.

Suša je pogodila i energetski sektor a indirektno i indstrijsku proizvodnju (u Albaniji i Crnoj Gori).

Kada je reč o tržištu rada tradicionalne karakteristike tržišta rada Zapadnog Balkana su visoka neaktivnost, veliko učešće neformalne zaposlenosti, neusklađensot ponude i tražnje u smislu znanja i veština, kao i odliv radne snage.

Zaposlenost u regionu je trenutno u kontrakciji, i to najviše u poljoprivredi i javnoj administraciji, dok je u uslužnom sektoru i industriji zabeleženo usporavanje.

"Region je u 2022. godini dostigao istorijski nivo zaposlenosti od oko 47 odsto, gde je vodeća zemlja Albanija (56,3 odsto), a visok porast je zabeležen i u Crnoj Gori i u Srbiji, gde je u junu zaposlenost bila na maksimumu. Istovremeno, nezaposlenost je opadala tokom godine i dostigla prosečnih 13,2 odsto", navodi se u analizi.

Najniža stopa nezaposlenosti zabeležena u centralnoj Srbiji od 9,2 odsto, a najviša na KiM (17 odsto).

Problem Zapadnog Balkana je nezaposlenost mladih, koja je duplo viša od ukupne nezaposlenosti i iznosi oko 27 odsto.