Siniša Mitrović: Samit cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana biče održan 16. juna u Beogradu

BEOGRAD - Samit cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana biće održan 16. juna u Beogradu, a direktor Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović rekao je da je cilj tog skupa "raspakivanje" Zelene agende za region.

"Prvi put na Zapadnom Balkanu organizujemo Samit cirkularne ekonomije čija je osnovna svrha da posle tri godine 'raspakujemo' Zelenu agendu za ZB i vidimo dokle smo došli po pitanju cirkularnosti privrede i industrije", rekao je Mitrović za Tanjug.

 

Programom Samita u PKS predviđeno je sagledavanje rezultata tri godine primene Zelene agende sa aspekta nadležnih državnih organa, međunarodnih institucije i privrednih komora, predstavljanje cirkularnih rešenja koje kompanije primenjuju u svom poslovanju, kao i mogućih izvora finansiranja zelene tranzicije.

Kao prateći događaj Samita, Festival cirkularne ekonomije biće održan u subotu, 17. juna sa početkom u 12 časova na Cvetnom trgu u Beogradu. Programom Festivala obuhvaćene su razne vrste zabavno-edukativnih aktivnosti za decu i građane, u cilju podizanja svesti o klimatskoj krizi i značaju primene principa cirkularne ekonomije.

Mitrović je dodao da, na primer, u Srbiji imamo 26 gradova koji imaju ovih dana vanrednu situaciju zbog poplava, te da su zapravo klimatske promene glavni okidač, ali i otpad.

"Očekujem da će doći sve kolege naših komora i iz državnih institucija Zapadnog Balkana i da ćemo ići na postizanje konsenzusa oko ključnih rešenja kada je u pitanju cirkuklarnost naše privrede", rekao je Mitrović.

Dodaje da je važno pitanje uspostavljanja odgovarajuće javne infrastrukture za upravljanje otpadom, a posebno industrijskog i opasnog otpada.

Za Srbiju je, ističe Mitrović, važno da se otvaraju pitanja i biodiverziteta i klimatskih promena, ali i održive poljoprivrede i energetike.

Naglasio je da je izuzetno važno da i mi regulišemo novi ambijent koji proklamuje Evropska unija, a koji se tiče uvođenja mehanizma prekograničnog kretanja ugljenika.

Mitrović je napomenuo da je naša privreda orijentisana na evropsko tržište više od 80 procenata i da će morati da uđe u procese primene evropskih rešenja kada je u pitanju trgovina emisijama CO2.

"Odgovornost Privredne komore Srbije i biznis zajednice je da podigne nivo znanja, ali nama su u ovom trenutku potrebne dobre prakse", poručio je Mitrović.

On je rekao da su u proteklih mesec dana posetili Tiranu, Prištinu, Podgoricu, Trebinje i Sarajevo gledajući koji je najbolji model da se na jedan integrisani način održivo upravlja procesima cirkularnosti industrije na Zapadnom Balkanu.

"Sada je vreme kada nestaju mnogi resursi, kada smanjujete upotrebu prirodnih resursa, kada su lanci dobaljača daleko - u Kini, Južnoj Americi, u Africi i vi morate da shvatite da u ovom trenutku moramo da recikliramo između 15 i 30 odsto otpada kako bi mogli da dobijemo nekakve regranulate koji će se ponovo upotrebiti. Uvode se standardi popravljivosti proizvoda - tržište je sada u procesu klimatskih promena i uvode se potpuno nova pravila igre. I mi moramo na to spremiti industriju", ističe Mitrović.

Takođe, dodaje, potrebno je voditi računa kakav će biti regulatorni okvir u celom regionu, jer ako Srbija uradi proces upravljanja ambalažnim otpadom, a ako ga ne uradi Crna Gora, BiH, Republika Srpska - onda imamo Drinu sa desetinama hiljada tona otpada koji stiže kod svake poplave.

"Klimatske promene ne prepoznaju granice, proces je vrlo integrisan posebno kada su u pitanju otpadi, otpadne vode, zagađenost vazduha kao jedan od ključnih problema. Naša je ambicija da ovaj samit postane tradicionalan, da se svake godine održava u nekom drugom gradu na ZB i da u ovom trenutku, kao jedinstveni Otvoreni Balkan, moramo da pripremimo privredu za izazove evropskih direktiva", rekao je Mitrović.

Tom direktivom će, smatra, najviše biti pogođena Elektroprivreda Srbije, kao i delovi industrije metaloprerade.

Kaže da je važno doneti odluku da li će se CO2 integrisati u domaću regulativu ili će se primeniti nešto što je već deo evropske regulative.

Interes Srbije je da ima svoje mere za obračunavanje CO2 iz razgloga što će novac ostajati u Beogradu i neće se izlivati u Brisel. Sa tim novcem se može intervenisati u biodiverzitetu, sadnji šuma, rekultivaciji zemljišta, borbi protiv poplava", rekao je Mitrović.

Srbija godišnje gubi više od 400 miliona evra od klimatskih promena, dodaje Mitrović i naglašava da je to ogroman novac.

Kako je najavio na Samitu koji će se u petak održati u Privrednoj komori Srbije učestvovaće predstavnici državnih institucija, privrednih komora regiona, zatim predstavnici biznis korporacija kao i predstavnici Evropske komisije i međunarodnih organizacija.

"Dan kasnije, u subotu imaćemo i festival cirkularne ekonomije u Beogradu, tu ćemo demostrirati startapove koji se tiču cirkularne ekonomije, poslovne ideje, biće i igraonica za decu. Želimo da skrenemo pažnju javnosti da je potrebno da zajedno hodamo i imamo odgovor na klimatske promene", rekao je Mitrović.