Marko Blagojević: Država uložila velika sredstva u zdravstvo, od primarane do tercijarne zaštite

BEOGRAD - Država je u poslednjih nekoliko godina, preko Ministarstva za javna ulaganja i Ministarstva zdravlja, opredelila velika sredstva za ulaganje u zdravstvo na svim nivoima, od primarne, sekundardne do tercijarne zdravstvene zaštite, kaže ministar za javna ulaganja Marko Blagojević.

Samo preko Ministarstva za javna ulaganja, u prethodnih nekoliko godina, opredeljena su sredstva za kompletnu rekonstrukcija ili izgradnju ustanova primarne zdravstvene zaštite, domova zdravlja i ambulanti, konkretno 86 objekata u 60 gradova i opština širom zemlje.

 

"Portfolijom projekata koje naše ministarstvo upravlja je obuhvaćeno više objekata primarne zdravstvene zaštite - domova zdravlja, ambulanti, potom više objekata sekundarne zdravstvene zaštite, gde su opšte regionalne bolnice, pa i tercijarne - klinike i instituti", rekao je Blagojević Tanjugu.

Dodaje da su istovremeno velika sredstva bila dodeljena za kompletnu rekonstrukciju, dogradnju, ili izgradnju opštih bolnica i klinika, i to ne samo za radove, već i za opremanje tih objekata i to medicinskom opremom najsavremenije generacije.

"Tu bih spomenuo primer Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, što je projekat koji je okončan pre oko godinu dana, kada je u rad puštena najmodernija na ovim prostorima bolnica, klinika za lečenje kardiovaskularnih bolesti izgrađena i opremljena po najvišim svetskim standardima, samo u taj projekat je država uložila oko 50 miliona evra", naveo je Blagojević.

Ističe da nisu zapostavljena ni ulaganja u primarni sektor, kao što su ambulante i domovi zdravlja sa po 700 ili 800 korisnika.

"To jeste nivo zdravstvene zaštite koji je izuzetno bitan, jer su te, pa makar i male seoske ambulante vrlo često prvi i jedini kontakt građana naše zemlje sa javnim zdravljem, i onda na osnovu toga kako one izgledaju, za te ljude to predstavlja lice javnog zdravlja u našoj zemlji. Činjenica da imamo vrlo vredne projekte u drugim nivoima, to ne znači da smemo da zapostavimo primarni nivo zdravstvene zaštite", naveo je Blagojević.

Poručio je da planiraju da urade još više jer taj posao ne sme da stane sve dok i poslednja seoska ambulanta u Srbiji ne bude kompletno regulisana i rekonstruisana.

Blagojević je naglasio da je 60 odsto budžeta Ministarstva za javna ulaganja za 2023. godine opredeljeno upravo za zdravstvo.

"Radi se o 100 miliona evra koji će samo u 2023. godini samo preko našeg ministarstva biti uložena u zdravstvo na svim nivoima", istakao je on.

Prema njegovim rečima, u toku je više velikih projekata, rekonstrukcija opšte bolnice u Leskovcu, završetak izgradnje opšte bolnice u Prokuplju, gde se zapravo završava projekat započet pre oko 30 godina, kada je započela izgradnja objekta i napuštena posle nekoliko godina.

"To je posao koji mi sada, 30 godina kasnije završavamo, a kada bude gotovo, Prokuplje će dobiti bolnicu po najvišim standardima izgrađenu i opremljenu, jer ja mislim da i Toplica i Prokuplje to zaslužuju", naveo je Blagojević.

U toku je realizacija projekta kompletne rekonstrukcije i dogradnje opšte bolnice u Novom Pazaru, tu se radi o kompletnoj rekonstrukciji 17.000 kvm i potpuno novih 15.000 metara kvadratnih, po okončanju tih radova, steći će se uslovi da ta bolnica dobije status Kliničko-bolničkog centra.

Privodi se kraju projekat kompletne rekonstrukcije bolnice u Vranju, nekoliko objekta opšte bolnice u Kikindi, a to što je u Prokuplju nastavljeno posle 30 godina nije jedini primer, ističe Blagojević.

Dodaje da je takvih "kostura" po Srbiji ranije bilo puno, onih koji su započeti i nikada završeni.

"Tu je dobar primer hirurško-ginekološkog bloka Opšte bolnice u Loznici, takođe započet pre 30 godina, zatekli smo ga u sivoj fazi, nastavili i dovršili izgradnju, a do kraja godine taj objekat će biti u potpunosti opremljen najsavremenijom medinicskom opremom poslednje generacije, a građen je po najsavremenijim standardima. Tu je Klinički centar Srbije jako dobar primer, započet polovinom sedamdesetih godina, a gradilište je napušteno sredinom osamdesetih godina bez da je ikada bio završen", kaže Blagojević.

To nam je plan i za Tiršovu 2, rekao je ministar i dodao da je zgrada projektovana po najvišim međunarodnim standardima.

"Imali smo poseta svuda po svetu, prikupili smo primere dobre prakse i spojili, kada bude gotov i opremljen, on će moći po kvalitetu da bude u rangu bilo koje ustanove koja se bavi zdravstvenom zaštitom dece bilo gde u svetu", naveo je Blagojević.

Direktorka Kliničkog centra Vojvodine Edita Stokić je rekla Tanjugu da je u poslednjih sedam godina, od 2016. godine pokrajinska vlada izdvojila više od šest milijardi dinara.

"Mi sada ulazimo u jedan novi investicioni ciklus koji će obuhvatiti rekonstrukciju zgrade oftamologije, urologije, plastične hirugije, centra za dijalizu i nuklearnu medicinu, maksilofacijalnu hirurgiju. Ne možemo a da ne istaknemo da je, pre svega, u poslednjem periodu rekonstruisano već 13 klinika UKCV, a istovremeno, paralelno je tekao i proces nabavke opreme. Višestruka je oprema, ali posebno bih istakla da je KCV vlasnik dva nova aparata za magnetnu rezonancu, posebno koji je počeo sa radom pre nekoliko meseci i koji u sebi ima i savremenu tehnologiju veštačke inteligencije, što omogućava unapređenje kvaliteta pregleda, skraćenje pregleda, što u značajnoj meri unapređuje rad u ovoj oblasti medicine".

Dodaje da je otvorena i mikrobiološka laboratorija, koju do sada KCV nije imao, a koja obuhvata najsavremeniju tehnologiju za rad iz te vrste oblasti i dijagnostike.

Kako je rekla, značaj toga se vidi i po tome što je za analize nekad bilo potrebno 24, 48 ili 72 sata, dok se sada identifikacija obavi za dvadesetak sekundi.

"Tu je i rekonstrukcija klinike, koja je imala višedecenijsku istoriju i duboku starost, tako da je zahtevala generalnu rekonstrukciju i sa njome su obezbeđeni najadekvatniji uslovi za boravak pacijenata, ali istovremeno sve klinike za interne bolesti su opremljene najmodernijom opremom, kako za dijagnozu tako i za terapijske procedure. U toku je izgradnja B i C lamela, ta rekonstrukcija je u toku kao i snabdevanje odgovarajućom opremom", navela je ona. Ne samo da smo uspeli da rekonstruišemo KCV koji je star više od jednog veka, nego smo istovremeno obezbedili i modernu i savremenu opremu kako bismo unapredili rad", rekla je Stokić.

Direktor UKC Kragujevac Slobodan Milisavljević je rekao Tanjugu da je u proteklih 10 do 12 godina urađeno mnogo, pre svega, kada su u pitanju kadrovi i nabavka nove opreme.

"U poslednjih 12 godina, zapošljeno je više od 1.290 ljudi, od čega 290 lekara i više od 1.500 medicinskih tehničara, ostalo je nemedicinsko osoblje", rekao je Milisavljević.

Prema njegovim rečima, osim kadra, u proteklih 12 godina, angažovanjem države nabavljena je velika količina opreme za UKC, u poslednjih 10 godina nabavljena su tri nova aparata za zračenje, adaptacija prosotra za službu radiološke dijagnostike, adaptirana i opremljena i angio sala za interventnu kardiologiju, a u okviru "Hitan odgovor RS na kovid 19", za UKC KG nabavljena su dva nova sanitetska vozila.

U poslednjih godinu i po dana urađeno je mnogo na nabavci nove opreme, nabavljeno je nova angio sala vredna preko 90 miliona, završena sterilna soba za hematološke onkološke pacijente, najbitnije je da su nabavljena tri nova multislajsna skenera, tri fiksna odnosno rendgnegnska aparata i još dva sa C lukom...

"Poseban značaj u radu imala je pandemija kovida 19, kada smo dobili veliki broj respiratora, neinvazivnih ventilatora, infuzionih pumpi, pacijent monitora...sve je to posle pandemije raspodeljeno na velike klinike tako da svaka naša klinika imaju potpuno opremljene poluintenzivne nege".

Direktor UKC Niš Zoran Perišić rekao je Tanjugu da je u poslednjih 10 godina, najveća investicija bila je izgradnja novog Kliničkog centra, njegovo kompletno opremanje i zapošljavanje novih ljudi koji su bili potrebni za funkcionisanje KC.

"Niš je bio prvi grad koji je dobio jedan takav Klinički centar, već u vremenima korone, da nije bilo njega i svih njegovih kapacieteta, ovaj stanovništva Srbije bi veoma loše prošao u koroni. On je bio tek početak velikih ulaganja i investicija koje smo imali, i to se nastavilo".

Upravo na Dedinje 2, zaposleni u toj ustanovi čekali su duže od 20 godina. San je postao java početkom 2022. godine, a najmodernija klinika već godinu i po dana leči najzastupljenije pacijente u Srbiji - građane obolele od kardiovaskularnih bolesti.

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje Milovan Bojić kaže za Tanjugu da je velikim ulaganjem toliko državnih bolnica obnovljeno, kliničkih centara napravljeno, da su to ranije bile sve "misaone imenice".

"Sa druge strane naše stanovništvo oboleva u sve većem broju, kvalitetna zdravstvena zaštita ne može biti dostupna bez elementarnih uslova: opreme, prostora, i ono na čemu posebno sada treba institrati to je materijalno obezbeđivanje medicinskih radnika, na čemu se takođe intenzivno radi. Ova vlast je uspela da nađe sredstva i da se Dedinje 2 otvori i evo već godinu i po dana ono funkcioniše i radi na ponos svih građana, na zadovoljstvo pacijenata i i ulazi među najkvalitetnije svetske bolnice".

Da nije bilo velikog investicionog poduhvata Vlade sa tadašnjim premijerom, a danas predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, državnog zdravstva danas ne bi bilo, ne bismo uopšte mogli da govorimo o državnom zdravstvu, zato što su klinike i objekti u kojima se pružala zdravstvena zaštita o trošku RFZO, rapidno propadale, naveo je on.

Za samo osam godina, u domaćem zdravstvenom sistemu zaposleno je više od 35.000 zdravstvenih radnika i odobreno je više od 12.000 specijalizacija.